Božićna trpeza treba da prati božićne običaje i u odabiru posluženja, kao i u dekorisanju svečanog stola. Ovaj veliki praznik podrazumeva da trpeza treba da bude odmerena, dostojanstvena, veličanstvena i da svojom dekoracijom isijava eleganciju koja će doprineti opuštenom raspoloženju svih ukućana okupljenih oko stola.
Proslavljanje Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika, prati darivanje poklonima i upućivanje najlepših želja uz poljupce, koje predstavljaju zavet bliskosti, sreće i ljubavi za predstojeću godinu.
Običaji za Božić – božićni običaji koje treba čuvati od zaborava
Božić, hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista, proslavlja se 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok se u našem narodu, koji ga slavi po julijanskom kalendaru, obeležava 7. januara. S obzirom na nepoznati datum Isusovog rođenja, prvi hrišćeni nisu slavili Božić. Smatra se da je proslavljanje Božića počelo u 4. veku na dan paganske proslave rođenja rimskog boga Sunca, koga je Crkva želela da potisne, pa je upravo taj datum uzela za proslavu rođenja Isusa Hrista.
Kod pravoslavnih hrišćana naših krajeva, praznici koji prethode Božiću jesu Tucindan, dan kada se priprema pečenica i Badnji dan koji je dobio ime po badnjaku, grani hrastovog ili cerovog drveta koja se dan uoči Božića seče i unosi u kuću. Ime badnjak u vezi je sa običajem bdenja prilikom iščekivanja Isusovog rođenja, kada su se prostorije osvetljavale voštanim scećama, koje su postale simbol novog života, svetlosti i nade.
Na Badnji dan običaj je da se rano ustane i da dok žene dovršavaju božićni ručak, spremaju dom, sakrivaju poklone koje će deca uveče tražiti i pripremaju posna jela za večeru, muškarci odlaze u šumu po badnjak, hrane stoku, pripremaju drva i donose hranu za naredni dan. Toga dana svaka domaćica treba da kupi nešto novo za kuću, kao simbol zdravlja i sreće ukućana, rodne godine, napretka u poslovima i blagostanja porodice. Uoči porodične večere, domaćin u kuću unosi badnjak, pečenicu i slamu, a običaj nalaže da se ode na ponoćnu liturgiju na kojoj se, uz blagougodno pojanje i spokojstvo, dočekuje Božić.
Po pravoslavnom običaju na Badnji dan treba vratiti sve dugove i pozajmljene stvari, a od drugih, ne treba ništa uzimati, niti pozajmljivati. Valjalo bi započeti neki posao, makar simbolično, prvenstveno onaj koji nam je naročito težak, kako bi se lakše završio ove godine.
Kićenje božićnog drvca, jelke, stari je običaj, iako u našim krajevima nije bio raširen sve do sredine 19. veka. Porodice su prvobitno ukrašavale Badnjak, cvećem, zelenilom, plodovima, raznim poslasticama i papirnim ukrasima, da bi se kasnije odomaćio običaj kićenja jelke posebnim ukrasima, figuricama i svetiljkama.
Na Božićno jutro svi ćlanovi porodice odlaze u crkvu na jutarnju liturgiju i pričest, a zatim se vraćaju u svoj dom gde započinje praznovanje, sa polaznikom, položajnikom, prvim gostom, koji bi prema tradiciji trebalo da bude kršteno, muško dete i uz prvi mrsni obrok.
Na dan Božića žene peku česnicu, obredni kolač od belog brašna, poput pogače, u koju se stavlja novčić, ali i zrna žita, orasi, komadići drveta i slično. Česnica se lomi na delove, prema broju ukućana, a prema pronađenim predmetima, simbolično se proricao uspeh i sreća u narednoj godini.
Posle svečanog ručka dele se pokloni među ukućanima, a nakon toga se odlazi na čestitanje rodbini i prijateljima.
Božić danas obeležavaju i mnogi nehrišćanski narodi, kao radosni, svečani, tradicionalni, porodični praznik kada se daruju ukućani i dragi prijatelji i primaju pokloni.
Božićna trpeza – lepo postavljen i dekorisan božićni sto
Ne propustite da praznično jutro obojite magičnim momentima i prvu kafu ili čaj servirate u šoljama sa kojih se razleže eksplozija vrcavih, prepoznatljivih motiva i boja zimske idile, a sitno posluženje aranžirate na trospratnoj etažeri. Doručak, prvi mrsni obrok nakon višenedeljnog posta, neka bude jednostavan, sa serviranom manjom količinom različitih domaćih specijaliteta u činijama ili na prigodnim tacnama.
Božićna trpeza podrazumeva bogat, raznovrsan jelovnik i svečani ručak, koji za stolom okuplja celu porodicu. Lepo postavljen i dekorisan sto, podjednako je uživanje za oko, koliko i za nepca. Za pravilno postavljanje stola potrebno je pridržavati se nekih osnovnih pravila, a Božić, kao veseo, razigran i svetlucavi praznik podrazumeva da je granica dobrog ukusa u aranžiranju stola, samo granica naše mašte i inspiracije.
Svečani, porodični, božićni ručak ili večera treba da su veseli, blještavi i raskošni. Posebna postavka treba da ulepša postavljeni sto – sa svečanim posuđem, sjajnim kristalom i odgovarajućom dekoracijom i da na dostojanstven i otmen način pozdravimo rođenje Hrista, ispratimo staru i uputimo najlepše želje za Novu godinu, radosno, sa prigodnom zdravicom, osmehom i poljupcima.
Nekoliko osnovnih pravila za postavku Božićne trpeze
Kao i prilikom postavljanja i dekoracije stola za slavu i sve ostale svečane prilike, i prilikom postavljanja božićne trpeze potrebno je pratiti formalna pravila. Kada je u pitanju odabir stolnjaka, potrebno je obratiti pažnju na njegove dimenzije. On treba da bude dovoljno veliki da prekriva celu površinu i da se spušta sa ivice stola oko 30-35cm. Ukoliko želite malo raskošniju trpezu, preko stolnjaka možete staviti i ranere (uže tekstilne trake) ili ih čak staviti direktno na površinu stola.
Kako trpeza treba da bude svečana, potrebno je pravilno postaviti sto. Na sto treba postaviti podmetni tanjir, iz kog se ne jede, već se na njega postavljaju ostali tanjiri, redom kojim se hrana iznosi. Podmetni tanjir treba da stoji na stolu sve do kraja obroka.
Na početku obroka, na podmetni tanjir odmah treba postaviti i manji tanjir za predjelo, a pravilo je da se tanjiri odnose sa stola po završetku svakog jela i da se donose novi tanjiri za naredno jelo.
Takođe, važno je i odstojanje na kojem se postavljaju tanjiri. Oni treba da budu nekoliko santimetara od ivice stola, a razmak između tanjira treba da bude približno jednak širini dva tanjira, odnosno jednak razmaku sedenja gostiju.
U slučaju da trpeza uključuje i posluženje salate, tanjir ili činija manjih dimenzija stoji sa leve strane osnovnih tanjira.
Kada je u pitanju postavljanje escajga ili pribora za jelo na sto, pravila su sledeća:
- Pribor koji se prvi koristi (za predjelo) – postavljen je najdalje od tanjira;
- Pribor za glavno jelo – postavljen je najbliže tanjiru;
- Viljuška – po pravilu postavlja se levo od tanjira;
- Nož i kašika – postavljaju se desno od tanjira. Nož je okrenut oštricom prema tanjiru, a ukoliko nema jela koje se jede kašikom, onda se ni ne postavlja;
- Pribor za desert (viljuščice i kašičice) – postavljaju se sa gornje strane tanjira, tako da je drška kašike okrenuta prema desnoj, a drška viljuške prema levoj strani.
Ova pravila uvek važe, bez obzira da li za stolom sedela levoruka osoba.
Prilikom jela uzima se pribor koji je najudaljeniji od tanjira, a kako se jela menjaju, menja se i pribor.
Kada su u pitanju čaše, one se postavljaju iznad tanjira sa desne strane. Prva je čaša za vodu, dok je čaša za vino pored nje. Jedini izuzetak su čaše za desertno vino koje se postavljaju prilikom serviranja deserta. Ukoliko se servira više vrsta vina, čaše se postavljaju redom kojim će se koristiti, tako da čaša iz koje će se prvo piti bude postavljena najbliže tanjiru.
Glavna vinska čaša treba da stoji tačno iznad vrha noža koji je predviđen za glavno jelo. Za razliku od tanjira koji se menjaju posle svakog jela, a čaše ostaju na stolu do kraja ručka ili večere dok se, na početku obeda, sa stola sklanjaju sve čaše za pića za koja se gosti nisu opredelili.
Vesela Božićna dekoracija trpeze
Nakon što su ispoštovana sva pravila u postavci božićne trpeze, koja se odnose se postavljanje tanjira, pribora za ručavanje i čaša, sledi deo koji će pokazati vašu kreativnost i snalažljivost – mesto i način postavljanja salveta, posuda za serviranje hrane, posuda za začine, i ostalih pomagala prilikom serviranja hrane.
Dekoracija božićnog stola uvek neka bude vesela, koloritna, sjajna. Na središte stola treba postaviti centralni dekorativni ukras, koji je važan detalj svakog svečanog obeda. U središte božićne postavke stola možemo staviti česnicu, iznetu na dekorativnoj tacni, većem tanjiru ili poslužavniku. Takođe, na centralnom mestu, može se naći i ukrasima dekorisan zimzeleni venčić, vaza sa cvećem, dekorativna činija kao i elegantni svećnjak.
Kako god da razigramo maštu za prazničnu postavku, nećemo pogrešiti. Snežno beli porcelan, ponegde možda protkan srebrnim ili zlatnim motivima, doneće bezvremenu eleganciju na našu trpezu, a sa „prosutim“ kristalima ili perlama po stolu, transparentnim ili u boji, dodatim svećnjacima i bokorima raznobojnog cveća, doprinećemo da svečana trpeza, kupajući se u svetlosnoj refleksiji, izgleda savršeno.
I koloritni porcelan, bilo da je ukrašen cvećem ili snažnim geometrijskim šarama, zimskim simbolima ili jarkim bojama, zaživeće u svojoj raskoši kada ga razastremo po stolu. Raskoš boja istaći će glamuroznu stranu svečanog obeda, dok prelamanje dekora vizualizuje bogatu tradiciju i naglašava luksuzne primese, dajući neprolaznu eleganciju odabranom stilu.
Činije u obliku zvezda, jelke ili cveta idealne su za serviranje božićnih kolača. Ukrašene šarenolikim motivima, nisu samo naslada za oči kada su pune, već i kada su prazne. Kolači se mogu poslužiti na visini, i to u okrugloj činiji sa stopom, ali i još više, na maloj etažeri sa zlatnom zvezdom na vrhu. U ovim posudama serviraćemo kolače na posebno impresivan način – pa ipak, jedemo i očima.
Kada svemu tome dodamo kristalne čaše, uglancani escajg, mnoštvo sjajnih ukrasa, široki osmeh i dobro raspoloženje, porodična svečanost može da počne.
Darivanje poklona kao važan običaj za Božić
Izbor poklona za Božić u sećanju budi miris začina, poput cimeta, anisa ili karanfilića, pomešanih sa pečenim lešnicima i bademima, otopljenom čokoladom i buterom u jedinstvnu aromu, koja lebdi kroz naš dom samo u vreme Božića. Ovo nas vraća u vreme kada smo bili deca, kada smo se danima unapred radovali praznicima, pisali pisma Deda Mrazu i Božić Bati, uveravajući ih da smo bili dobri cele godine i da smo zaslužili nagradu, baš onakvu kakvu smo poželeli.
Dete u nama uvek se raduje trenutku, kada će se opijati zvukom šuškave hartije koja će padajući na pod, u punoj raskoši, otkrivati magični predmet naše želje. I znamo da nijedna želja neće ostati neispunjena, niti naša, niti naših najmilijih. Podjednako koliko i primanje poklona i darivanje je zabavno, veselo, iskričavo, radosno i plemenito. Čini nas srećnim i ispunjenim, naročito kada vidimo vrcavi sjaj u oku prepun radosti i zahvalnosti kod osobe kojoj nešto darujemo.
Raznolike proizvode poklanjamo prilikom brojnih prigoda tokom godine, tako da za ovaj jedinstveni praznik izaberite najbolji poklon za Božić sa prepoznatljivim novogodišnjim motivima, kao i prazničnim ili zimskim dekoracijama.
Svi proizvođeči porcelana i kristala iz naše ponude imaju ekskluzivne božićne kolekcije sa osobenom svečanom dekoracijom. U njima možete pronaći raznolike šolje za tople napitke, tanjiriće za kolače, veće tacne, činije, etažere, sa tipično novogodišnjim (jelka, ukrasi, Deda Mraz, pokloni, zvezde, irvasi) ili zimskim (pahuljice, sanke, Sneško Belić, borove grančice, šišarke) motivima.
Kreativan poklon za Božić i Novu godinu mogu biti i dekorativni svećnjaci koji će i tokom cele zime doneti toplinu čitavom domu. Interesantne porcelanske figure snegom prekrivenih kućica, injem posute jelke, blistave zvezdice, medeni kolačići, razdragana dečica, istaknute su brojnim detaljima u jarkim bojama, među kojima dominiraju crvena, zelena, bela i zlatna. Ovi tematski pokloni, vrcavi i simbolični bude osećaj zadovoljstva.
Neki slatkiši imaju mnogo bolji ukus kada odstoje neko vreme, ako uopšte dočekaju da odstoje. Zato je najbolje staviti ih u vesele kutije sa poklopcem koje će ih sačuvati svežim, aromatičnim i hrskavim. Set kutija za kekse koje mogu poslužiti i za odlaganje ostalih sitnica, izuzetno su atraktivan poklon za Novu godinu.
Šarmu porcelanskih ukrasa za jelku i visećih ornamenata za dekoraciju kuće, koje ćemo pokloniti, niko ne može odoleti. Ni odrasli, a naročito deca. Bilo da su klasično loptasti ili u najrazličitijim formama (jelen, veverica, konjić, jelka, sanke, šišarka, kućica, cipelica, Deda Mraz, Sneško Belić, anđelčići, zvončići, čizma, kolačići…), svojim veselim izgledom i jarkim bojama učiniće naš prostor veselijim, a sve nas radosnijim.
I sada, sa domaćinski postavljenom i dekorisanom božićnom trpezom, ukrašenom jelkom, spremljenim poklonima i radosnim ukućanima, svečana proslava može da počne. Živeli.
