Evo nas opet zajedno. Vi i ja. Samo nam se u međuvremenu pridružio i jedan uljez (COVID 19) koji nam je preokrenuo život potpuno ga pretumbavši, dovodeći nas na ivicu egzistencijalne upitanosti i mentalnog životnog prevrednovavanja – COVID 19. Kako „struka kaže“, sa njim ćemo i u budućnosti živeti, koliko god se mi protivili prisustvu „nezvanog i neželjenog gosta“. Svedoci smo svetskog zatočenja i brojnih ograničenja, postajući zatvorenici na kartama nacrtanih granica država i osuđenici svojih domova. Glas svoj da dižem protiv nemogućnosti upijanja lepote raznolikih svetskih destinacija, egzotičnih kultura i mističnih religija, da bogoradim za bezobručnom slobodom kretanja, beskorisno je. Sve borbe i buke, svi vapaji i molbe, beskorisni su. Ostaje nam da se zagledamo u sebe, prevrednujemo dosadašnje životne prioritete, zaboravimo na dugoročna planiranja i pronađemo nove „arhimedovske tačke“ koje će nam biti čvrsti oslonci, a koje će davati radost, lepotu i smisao našem životu.
Ali, da ne beše tog pošasnog uljeza, ne bismo se vratili u okrilje svog doma i svoje porodice, ne bi se toliko širili miomirisi domaćih jela iz naše kuhinje, kao i što ne bismo toliko vremena i ljubavi poklanjali svojim najbližima. Ne našom voljom, ali svakako u našu korist, prihvatili smo, probudili ili tek savladali veštine svakodnevnog, celodnevnog boravka u kući. Aktivirali smo seoske kuće svojih predaka, uredili vikendice i prestali da proklinjemo svoje roditelje što su nam u amanet ostavili trošna domaćinstva zarasla u korov našim nemarom. Vratili smo se u svoje kuhinje i restoranska jela teško izgovorljivog imena sa egzotičnim sastojcima, zamenili kuvanom hranom spravljanom po receptima naših baka ili dobro poznatom „Patinom kuvaru“. 
Iako, kao i svi, neko vreme nismo radili, na insistiranje brojnih kupaca otvorili smo svoja vrata da bismo pomogli da se pribave i dopune sve neophodne sitnice za kvalitetnije življenje u ograničenim uslovima. Višenedeljni boravak u kući doveo je do toga da otvorimo kuhinjske kredence i fijoke i shvatimo koliko nam toga nedostaje, a da bismo kvalitetnije i brže mogli pripremiti obroke za porodicu, kao i dostojanstveno postaviti trpezu. 
U prethodnih šest meseci najpotrebnije nam je bilo kuhinjsko posuđe, lonci, šerpe, tiganji, plehovi različitih dimenzija… Pored toga, oskudevali smo sa kvalitetnim noževima i ostalim pomagalima kao što su seckalice za voće i povrće, otvarači za konzerve, varjače, kutlače, serveri, špatule, cediljke, đevđiri… Potrebne su nam bile i posude za čuvanje hrane, doze i mlinovi za začine, kutije za hleb… Kada smo hteli da serviramo pripremljene obroke, zaključili smo da su nam servisi za ručavanje potpuno raspareni ili dotrajali, pa smo želeli da se obradujemo nekim novim setom, kao i činijama i ovalima za posluženje… Veći broj čaša vremenom je okrznut ili razbijen, tako da smo se odlučili da ih zamenimo… Ni escajzi nam nisu bili u boljem stanju jer ih je usled zapostavljanja nagrizao zub vremena, kao i nemar koji je doveo da poneki komad izručimo sa ostacima hrane u smeće i ostanemo bez neke kašike, viljuške ili noža u ovo doba virusa COVID 19
Okruženi sa četiri zida tokom COVID pandemije, mnogi od nas su poželeli da ulepšaju svoj ograničeni zabran unoseći u njega dekorativne predmete veselih motiva. Nova vaza, svećnjak, ram za fotografije, ukrasna činija… oplemenili su naš enterijer i učinili da se svi u njemu osećamo raspoloženije i prijatnije.
Pošto ovaj novopridošli uljez, imena COVID 19, nema nameru baš tako brzo da nas ostavi na miru, pokušajmo da ga odstranimo tako što ćemo mu pred nosom zatvoriti vrata našeg doma, od koga treba da sačinimo idealno obitavalište porodice, učinivši ga rajskim vrtom prepunim uživanja u čarobnim zajedničkim trenucima.
