Pred pisanje ovog teksta zamislila sam se i konstatovala da ne postoji jednostavniji i običniji predmet u našoj svakodnevici, tako mnogostruko korišćen, svagda i svugde prisutan, izuzetno multifunkcionalan i ekstra višestruko upotrebljavan, nego što je to jedna obična činija.
Skoro svaki od kućnih upotrebnih predmeta poseduje svoju jedinstvenu, osobenu funkciju, poneki možda i dve do tri, a jedino je činija predmet koji može da ima 1001 funkciju.
Iz tanjira jedino možemo obedovati. U tiganjima samo pržiti hranu. Možda nam šerpa ili lonac osim kuvanja, pod uslovom da smo u Pop art fazonu, može poslužiti da zasadimo cveće, dok ne nabavimo adekvatnu saksiju, a čaša, da osim posluženja pića, na kratko, zameni vazu za jedan cvetić ili buketić, koji smo na poklon dobili ili da u kupatilu odložimo četkicu za zube, a možda i na maksimum sat vremena stavimo kupljenu zlatnu ribicu, dok ne otrčimo po akvarijum.
Koliko god razmišljala i lupala glavu, ne uspevam da iz sećanja iščeprkam neki kućni predmet koji ima toliko namena, kao što ih ima činija. Ona nam podjednako služi za serviranje supe, ali i ostalih kuvanih jela, za salatu, povrće voće, sladoled, slatkiše, grickalice, za odlaganje sitnica u kupatilu, ostavljanje nakita u spavaćoj sobi, za ubacivanje metalnih novčića, za trpanje nagomilanih sitnica po pultovima, stavljanje sveća ili cveća kao dekoracije u domu i za još nebrojeno stvari. No, krenimo redom…
Sigurno, činija je najzastupljenija u kuhinji. Nema jela za čiju pripremu nam nije neophodna, bilo da ćemo u njoj samo prati i odlagati iseckane namirnice ili ih sjedinjavati, mutiti, pasirati, pa čak i peći.
Najčešće za potrebe pripreme, a kasnije i čuvanje hrane, posežemo za plastičnim činijama, ali svakako treba znati da koliko god bila kvalitetna polipropilenska masa od koje je izrađena činija, nezdrava je, pa čak i otrovna u dužoj upotrebi jer vremenom „otpušta“ štetne hemijske sastojke od kojih je sačinjena, a sa druge strane zadržava u sebi, upijajući ih, raznorazne organske materije najrazličitije hrane, pogodujući brzom razvoju bakterija, gljivica i plesni. Zbog toga je moja topla preporuka opredeliti se za činije od hromiranog čelika, porcelana ili stakla sa kojima nikada nećemo imati zdravstvenih problema. Osim tog najvažnijeg benefita, činije izrađene od ovih, kvalitetnijih i postojanijih materijala pružaju nam mogućnost višestruke upotrebe jer istovremeno hranu mogu čuvati i u frižideru i zamrzivaču, a i zagrevati u mikrotalasnoj pećnici ili rerni. Ne treba zaboraviti i na izuzetno važnu estetsku dimenziju ovakve činije – odmah je, bez preručivanja hrane, možemo izneti na sto pred goste. Možda će kupovina kvalitetnije činije trenutno predstavljati nešto veći novčani izdatak, ali u praktičnoj svakodnevnoj primeni uštede su višestruke: zdravstveno su ispravnije, a svojom višestrukom funkcionalnošću štede i naše vreme i prostor zamenjujući nekoliko setova činija koje su nam permanentno potrebne.
Prethodni vek, prilikom formalne postavke stola imao je pravila koja su sa sobom nosila veliki broj činija posebne namene, a koje su svojim izgledom bile strogo definisane i nisu se mogle koristiti u druge svrhe. Tako je za serviranje supe postojala supijera, za kuvana jela činija oblikom identična supijeri samo manje zapremine, za posluženje sosova – sosijera, a i mnoga druga jela imala su činije precizno određene funkcije.
Moderno doba uslovljeno celodnevnim radnim vremenom, nedostatkom prostora i vrtoglavom brzinom življenja, umnogome je rasteretilo postavku stola. I dalje postoje i supijere i sosijere, ali njihov savremeni dizajn oblikovao ih je tako da one istovremeno mogu poslužiti i kao činije iz kojih ćemo poslužiti supu, ali i druga variva, priloge, salate. Takođe, namera je da nakon obavljenog obeda takvu činiju ne vraćamo u kuhinjsku policu, gde će zauzimati mesto i skupljati prašinu, već u nju možemo staviti voće i izneti je u dnevnu sobu ili na terasu.
Koliko god nam ovo blesavo zvuči, verujte mi da pali i da je savršeni izum. I sama sam bila „neverni Toma“ dok se nisam upustila u avanturu i probala.
Preporučila bih neku minimalistički dizajniranu činiju, oblikom malo „pomerenu“, poput „Flow“, „Urban nature“ ili „New Wave“, od čisto belog ili diskretno dekorisanog porcelana (po volji), koja će u klasičnoj postavci stola za ručavanje, kao izuzetno atraktivan detalj, uneti dinamiku, ekstravaganciju i neobičnost, a svojom funkcijom potpuno zadovoljiti potrebu serviranja i posluženja hrane.
Slobodno, u tu istu činiju nakon serviranja supe stavite glavno jelo, ako se jede kašikom, ili neki drugi prilog ukoliko je sledeće mesno jelo. Naravno, ako baš nije adekvatna za hranu koju ste pripremili, savršena je za svaku salatu koju ste planirali.
I samo mi sada nemojte reći da u identičnu činiju ne možemo staviti voće ili je potpuno praznu, kao dekorativni, skulpturalni predmet, držati na stolu.
Ukoliko nam je bitna dodatna ravnoteža u postavci stola, ovakvu centralnu činiju možemo upotpuniti sa više manjih činijica istog oblika koje će nam tokom obeda poslužiti kao pojedinačne činije za priloge ili salatu, ali istovremeno za posluženje sosova, umaka, preliva i dodatnih začina. Ali, ne samo za to.
Manje činijice iskoristićemo za kasnije posluženje voćne salate, kompota, sladoleda, sorbea i drugih poslastica. Svakako, kada ih operemo, nećemo ih zatvoriti u kredenac. Stavićemo u njih brojne slane grickalice ili keksiće, bombone i ukrasiti stočiće u dnevnom boravku.
Više manjih činija neće nam trebati za svakodnevno obedovanje, tako da neku od njih možemo staviti na policu ili pult u sobi i u njih odlagati sve one potrebne stvarčice koje svukuda nehajno ostavljamo po kući.
Odvažno u nju stavite svežnjeve ključeva, metalne novčiće, sat, dokumetna i sve sitne drangulije koje stalno zaboravljamo, neprestano tražimo i zbog kojih se permanentno nerviramo.
Ovu preslatku činiju možemo preneti i u spavaću sobu i na toaletnom stočiću ili polici pored uzglavlja u nju odložiti kreme, sitnu dekorativnu šminku, nakit ili neke posebne, samo nama, potrebne sitnice.
A ništa manje neophodna ovakva činijica nije ni u kupatilu. Da li ćemo u nju staviti četkice i paste za zube, brijače, štapiće za uši, četke i češljeve, viklere, šnalice, gumice i štipaljke za kosu, testere krema i parfema, zavisi samo od naše potrebe.
Ukoliko ste se opčinili dizajnom jedne ovakve činije, kao što sam i ja opčinjena, slobodno je ponesite u kancelariju i brdo običnog, već viđenog i nekvalitetnog kancelarijskog aksesoara zamenite za lepši i funkcionalniji.
Neka nam posluži za odlaganje olovaka, gumica, flomastera, spajalica, papirića, vizit karti i ostalih sitnica neophodnih da su nam nadohvat ruke.
Mislim da sam bila dovoljno ubedljiva pišući ovu odu tako običnom predmetu kao što je činija. Svima je poznato da različiti modeli i različite veličine činija imaju svoje brojne, raznolike funkcije, ali otišla sam korak dalje predstavljajući savršenu multifunkcionalnost jednog jedinog modela.
I zato ću sa pravom odati počast tom „prozaičnom“ predmetu zvanom činija čuvenom izrekom, malo modifikovanom za ovu priliku: „Ave, phialam morituri te salutant“. (lat. „Zdravo činijo. Pozdravljaju te oni koji će umreti“).
