Neodvojivi deo našeg bića, jedan od sakrivenih pokretačkih impulsa, često potiskivan i nikada svesno priznat, onaj mali đavolak, duboko ušuškan u svima nama jeste provokacija. To nestašno kovitlanje, nestrpljivo treperenje, živi da bi izazvalo emocionalnu reakciju kod drugih. Nekada je snažno intrigantno i upečatljivo kontroverzno, dok je češće, zbog okova društvenih normi, suptilno poetično i maštovito zavodljivo.
Nesvesno, mi provociramo u svakom trenutku. Svesno, nas provociraju uvek i svugde. Od jutarnje rutine odabira odevne kombinacije, preko gestikulacije, reči upućenih drugima, ideja za rešavanje svakodnevnih problema, svaki naš korak ima (ne)svesnu potku provokacije, cilj, da ostavimo upečatljiv trag i uverljivu reakciju. Takođe, i sve oko nas, prolaznici, saradnici, TV lica, svaka prijatna ili skandalozna situacija kojoj smo svedoci, budi snažne ekspresije i različite emocije.
Pošto od provokacije ne možemo pobeći, prihvatimo je. Saživimo se sa njom i negujmo je. Neka ona postane deo naše inspiracije i grotlo vulkanske energije iz koje ćemo uzimati samo ono najbolje, najpodsticajnije i najkreativnije.
Umetnicima je provokacija imanentna. Bez nje nema stvaralaštva, nema visokih dometa, nema života.
Najkontroverznije reakcije u svetu umetnosti danas budi Džef Kuns, koji je ogorčeni protivnik pokušaja da se njegovo stvaralaštvo svrsta u neki pravac ili kategoriju. Maestralno je podigao kič na nivo visoke umetnosti i izbrisao granice između umetnosti i pornografije. Postavljao je balone grandioznih dimenzija na najznačajnije trgove sveta, kreirao intrigantnu kolekciju tašni za Luj Viton, decenijama pravio grandiozne metalne skulpture jarkih kolorita koje su na aukcijama dosezale basnoslovne cifre, poigravao se sa skulpturama u čast značajnih datuma, dok sve vreme uporno negira da njegovi radovi imaju bilo kakvu sakrivenu poruku. Od Medalje umetnosti koju je dobio od Vlade SAD, preko francuskog ordena Legije časti, do skulpture „Zec“ od nerđajućeg čelika koja je na aukciji u „Kristiju“ inkasirala 91 milion dolara kao najskuplje prodato delo jednog savremenog umetnika, Kuns ne prestaje da provocira.
Bernardaud ima ekskluzivno pravo da Kunsova dela aplicira na porcelan. Mi imamo tu privilegiju da ponudimo kupcima deo istorije umetnosti. Od „Banality series“ junaka, Majkl Džeksona sa majmunom, mede, svinje i ostalih, preko čuvenih skulptura psa, majmuna, zeca, slona, lala, balerine i dr. ova prepoznatljiva menažerija intrigantnih i kontroverznih likova defiluje našim životom. I čemu se opirati? Zašto trošiti energiju na raspravu o svrsi ili kvalitetu umetničkog opusa Kunsa? Treba se prepustiti ovoj izazovnoj provokaciji i živeti je, baš kao što i sam umetnik kaže: „Budite hrabri, sigurni u sebe i verujte svom instinktu. Na umetnost ne treba gledati kao na završen proizvod, već kao na proces grandioznih razmera”.
Mladi, neformalni umetnici, vezani za tradiciju svojim poreklom i vaspitanjem, a imaginacijom za novo doba, kolekcijom tanjira „Je Te Mangerais Dans La Main“ (Ja bih jeo iz ruke), fokusirali su se na čovekov najosnovniji „alat“, njegove ruke, koje mogu da funkcionišu kao čaša za piće ili kao pomagalo tokom jela. Kao što je Darwin rekao: „Čovek ne bi uspeo da dostigne sadašnju dominantnu poziciju u svetu bez korišćenja ruku“, ovi umetnici fotografišu svoje ruke i prenose ih na tanjir kao amanet potomstvu.
Okupivši zajednicu umetnika u prokreaciji večere koju su pripremali svakog meseca, gde su uz kuvanje i sto, kao centralno mesto okupljanja ljudi i energije, objedinili neposredne nastupe kroz stvaralaštvo, nauku i gastronomuju stvorili su ritual na kome su delili ukus prema vrednim stvarima i umetnost umeća dobrog življenja.
Polazeći od stava da „nisam svoj kad vidim da imam apetit ptice“, JR & Pru Nuri pružaju svoje dlanove kao mesto na tanjiru namenjeno raznolikoj hrani. I sama hrana tada dobija poseban ukus. Kao da je spravljana u seoskim izbama, izboranim rukama vremešne domaćice, umetnice pripremanja ukusnih jela iz peći na drva. Ovako posluženi prepuštamo se hedonističkom zaletu obedovanja i oberučke prihvatamo provokaciju u simbolici igre naših ruku.
Najpoznatiji motivi sa čuvenih slika Marka Šagala zabeleženi su i na porcelanu. Kolekcija „Pour Ida“ (Za Idu) predstavlja reprodukciju jedinstvenog posuđa koje je Šagal sačinio za venčanje svoje ćerke Ide.
Čudesna eksplozija boja koja apostrofira simboliku lepote življenja kroz, kao nemarno i nasumično, razbacane figure životinja, drveća, razodenutih ženskih grudi, prozora, sveća, priča nam radosnu priču o lagodnosti života, plodnosti ljubavi, skromnosti življenja, žudnji za domovinom i slobodom. Erotika postaje eklektika. Igra nagih tela nekonvencionalan je uvod u otmenu frivolnost. Intrigantnost ovog avangardnog impresioniste, moderniste, kubiste i foviste, kroz slike koje dočaravaju poeziju, nežnost, fantaziju i humor, proistekle iz bogatstva imaginativnog i kreativnog univerzuma, neka budu izvor naše nove provokacije. Seksualnost nije sramota ili tabu, neka postane savršena normalnost našeg svakodnevnog življenja. Bilo da ih čuvamo u vitrini kao relikviju jednog maestra četkice ili da, servirajući na njima hranu, upijamo u sebe i one ukuse kojima odišu ovi tanjiri, biti ponosan vlasnik ovakvih remek dela, osećaj je univerzumske neprikosnovenosti.
Ključna figura avangarde 20. veka bio je Huan Miro. Njegova inovativna upotreba linije, boje i prirodnih oblika smatra se osnovnim principom nadrealističke umetnosti, iako nas podseća na crteže dece predškolskog uzrasta. Zaigrana slika i mreža linija, tufnice i zvezdice, poput škrabotina, istaknute osnovnom paletom jarkih boja daju fantastičan aspekt njegovim apstraktnim slikama, verno prenesenim na porcelan. Nerealno nadrealni likovi koji dominiraju na pojedinim komadima oslobađaju kreativni potencijal podsvesti.
Svi smo mi nekada bili dete i još uvek smo, iako to sebi ne priznajemo. Švrljali po papirima i crtankama, pokušavali da se izrazmo bojama, prepravljali nespretne poteze i od roditelja dobijali ovacije za „čiča Gliše“. I danas smo usplahireni i sa ponosom pokazujemo prva samostalna „umetnička“ dela naše dece diveći im se i ističući skrivenog Pikasa koji čuči u svakom od njih.
Nadrealizam smo mi. Neka naš prostor odiše piktoralnim prizorima detinjstva u kome su preneti predmeti iz umetnikove mašte suprotstavljeni prepoznatljivim oblicima. Miroov figurativni i narativno naivni jezik izražavanja koji stvara primitivne, čudesne, nestvarne slike sveta fantazmagoričnog oblika, neka postane naš izraz življenja. Provocirajmo u znakovima, u šiframa i prepustimo se ljupkoj arabesci, jer život i nije ništa drugo do stilizovana poruka koju šaljemo kroz biomorfnu apstrakciju kojoj težimo.
Bernardaud kolekcija porcelana „Nothing left for me“ predstavlja stvarnost pretočenu u igru provokacije. Umazani tanjir ostacima hrane realnost je naše svakodnevice. Neka bude onda i dekor našeg porcelana, pa tako postavljeni sto neka intrigira. Interesuje me reakcija okupljenih gostiju na svečanoj večeri kada pogledaju ekskluzivne tanjire na kojima se vide ostaci hrane. Sigurna sam da će biti zaprepašćeni i pokušati da pipnu brljotinu ne verujući da je sto mogao biti postavljen sa „prljavim“ tanjirima. Slatko da se u sebi nasmejemo njihovoj začuđenosti i nastavimo da se igramo poslužujući ih baš iz takvih tanjira.
Indijski umetnik Subodh Gupta pokazuje nam ambivalentnost društva zarobljenog između tradicionalnih običaja i globalizacije, cvetanja bogatstva i siromaštva. Igra se, začikava, podbada i podstiče nas da preispitamo materijalne, kulturne i duhovne vrednosti koje pripisujemo predmetima i da porazmislimo o unutrašnjem životu korišćenog posuđa. Inspirativno, senzualno i spektakularno dekorisani tanjiri uverljivo nas dovode na pravo mesto, trenutak suočavanja sa sopstvenim odnosom prema materijalnom svetu. Svaka reakcija je normalna…
Izmišljena i zabavna, kolekcija Marinette, sastavljena je od različitih crteža, čini nam se, nedovršenih i skiciranih slobodnom rukom, u nijansama zemljanih boja. Podseća nas na keramiku 60-tih godina sa juga Francuske kojoj su brojni umetnici, uključujući i Pikasa, dali jedinstveni pečat i svetsku prepoznatljivost.
Bilo da su nespretni obrisi lica, stanovnici mora ili kopnene životinje pred nama, čini nam se da je radosna igra prirode, ruralne i naturalne, ušetala u naš dom. Tako jednostavna kreacija Vinsenta i Romana Bufilea, ekspresivnog izraza sa upečatljivom porukom, da smo večito nedovršeni i nesavršeni deo prirode, okružen raskošnim svetom raznorodnih bića koji nam donose upitanost nad sopstvenom prirodom, mislima i životom.
Inspirisan iskonski divljom lepotom mora i hrabrim čovekom u njemu, čuveni italijanski tatu umetnik Pietro Seddo, dizajnirao je impresivne motive za Rosenthal kolekciju porcelana „Cilia Marea“, koristeći samo vodene boje i mastilo. Njegov jedinstveni laki prikaz i anahrone figure, stvaraju specifičnu estetiku koja predstavlja fuziju sna i realnosti, podjednako figurativnu i floralnu, grafičku i pitoresknu.
Ova igra prikaza lomi tabue. Tetovaža, kao izraz ritualnih inicijacija primitivnih plemena, društveno neprihvatljivog obeležja koji šalje poruke obojene predrasudama negativne konotacije ili savremeni izraz trenda, inspiracija je za dizajn ove kolekcije. Zato i vrca od provokacije koja je i izraz bunta i prkosa, ali i odraz nepriznatog kajanja. Realistički prikazi likova koji tumaraju u izmaglici sećanja, centralnog organa ljudskog tela – srca, kao simbola epicentra emocija i senzualnog oka koje kao da šalje poruku da se sve vidi i zna, na ivici prihvatljivog koketiraju sa nama, provocirajući naše granice.
Zavodljivo emotivna i suptilno senzualna provokacija isijava iz brojnih kolekcija Lalique kristala. Vanvremenska i večna, zauvek će nas ispunjavati najtananijim emocijama filigranskih treptaja, poigravajući se prefinjenom estetikom seksualnosti, prihvatljivom i uzbudljivom. Čarobno zračenje satenski obrađenog kristala ističe „Nude Flora“, „Bachannathes“, „Aphrodite“ i druge boginje antičke mitologije očaravajućim sladostrašćem i gracioznošću.
Poetičnost skulpturalnog izraza budi maštom obojene fascinacije lepotom i nagoni na blud. Senzualnost nežnih pokreta besprekornog ženskog tela rasplamsava sladostrašće i izazovno mami da mu se potčinimo. Uverljivost izraza realističnog prikaza akta oduvek je bila primamljiva provokacija na koju je naša spremnost očita.
Pošto je život jedna velika provokacija, zagrlimo je i plešimo sa njom. Nemojmo zaludno pronalaziti izgovore i opravdanja za socijalno prihvatljivim ponašanjem i težiti da se ukalupimo, utapajući se u gomilu. Igrajmo se intrige, izazova, kontroverze, provokacije. Ako nismo dovoljno snažni da je iznesemo među svet, unesimo je u svoj dom i tu, sakriveni, samo za svoju dušu, živimo pun život.
