Koliko smo puta uhvatili sebe da sakupljamo stvari za koje smo mislili da će nam nekada zatrebati? A, onda se pokazalo da nam ne koriste, zauzimaju veliki prostor, talože prašinu, pa smo ih vremenom bacili, otuđili, poklonili. Zanimljivo je da mnogi uživaju u sakupljanju onoga što možda nikada neće upotrebiti. E, to su kolekcionari.
A i svi mi smo kolekcionari. Svi sakupljamo, slažemo, odlažemo i čuvamo neke značajne nam sitnice. Razlikujemo se ili ličimo jedni na druge upravo prema kolektovanju predmeta obožavanja. Koliko se užasavamo ili podsmevamo tuđim pasijama, toliko se divimo sopstvenim dragocenim ili bizarnim kolekcijama. I po tome smo posebni. Budimo takvi. Ostanimo takvi.
Kolekcionarstvo je hobi koji uključuje traženje, selektovanje, organizovanje i obradu raznih predmeta. Svakako je zanimljivo imati vlastitu zbirku nečega, samo nama vrednog.
Kao mala sakupljala sam značke i salvete. U pubertetu postere omiljenih pevača, kao i ulaznice sa svih događaja i mesta koje sam posetila. Kao devojka, ljubavna pisma. Kolekcije iz tih ranih perioda netragom su nestale. Sada kolektujem knjige, krupne kristalne figure simboličnog značenja, neobjavljene pesme, lepe misli sakrivene u uspomene. A vi? Kakvih dragocenosti ste kolekcionari?
Vremenom su neki uobičajeniji predmeti sakupljanja postali ozbiljna, veoma razvijena i izuzetno profitabilna kolekcionarska interesovanja širom sveta. Svima su nam poznati izrazi filatelija (sakupljanje poštanskih markica), numizmatika (sakupljanje starih ili savremenih novčanica, prvenstveno kovanica), militarija ( sakupljanje starog oružja i municije), faleristika (sakupljanje starog ordenja i medalja), skripofilija (sakupljanje starih vrednosnih papira), herbaristika ( sakupljanje osušenih i presovanih biljaka) i slično. Podjednako često srećemo i kolekcionare antiknih predmeta, automobila, obuće, garderobe, lutaka, plišanih životinja, autića, razglednica, olovaka, bedževa, šolja, parfema, suvenira, ploča, salveta, maketa, sličica, postera, kao i još svega i svačega.
Ali, osim ovih, veoma čestih i poprilično masovnih kolekcija, postoje i interesovanja prema sakupljanjima ne tako uobičajenih predmeta. Na listi manje običnih hobija nalaze se i kolekcije eksera sa utisnutim datumom proizvodnje, futrole za kišobrane, kese za povraćanje iz aviona, četkice za zube, gumice za brisanje, figurice iz kinder jaja, hiruška klješta, noževi, dugmad, igle za šešire, zaštitne maske, kamenje, sapuni, tosteri, dlake kose poznatih ličnosti, kosturi životinja… Najrazličitije i najbizarnije stvari ljudi mogu sakupljati.
Savremeno doba donelo je neobična interesovanja za sakupljanje predmeta, ali potreba za kolektovanjem različitih stvari nije nova pojava.
Još je asirski kralj Asurbanipal tokom VII veka pre nove ere naredio svojim pisarima da za njegovu kraljevsku biblioteku u Ninivi iz svih delova zemlje sakupe primerke starih istorijskih zapisa i dokumenata na glinenim tablicama koji su pronađeni tek polovinom 19. veka, kada je i otkrivena njegova grandiozna palata. A grčka i rimska aristokratija bila je poznata po svojoj strasti prema sakupljanju umetničkih predmeta.
Kolekcionarstvom se ljudi bave prevashodno radi zadovoljstva, jer ih hobiji opuštaju, rasterećuju i menjaju svakodnevicu, čineći je lepšom, unoseći lakoću u življenje i omogućavajući da, bar na tren, nestanemo u bezbrižnijem svetu naših neobičnih interesovanja. Kolekcionarstvo nas može vratiti u prošlost i upoznati sa mestima, ljudima i predmetima skoro zaboravljenim, izgraditi vezu između veština i želja prošlih generacija i vrednosti koje se danas poštuju, kao i doneti nova saznanja o davno minulim vremenima.
Kolekcionarstvo nije samo zabava. Mnogi se njime bave smatrajući ga unosnim biznisom i verujući da se na posebnim kolekcijama može dobro zaraditi. Ima puno istine u tome, jer izuzetno retke, stare i neobične kolekcije ili pojedini predmeti na tržištu mogu dostići enormne cene. Ali, sa izlaskom kolekcija na tržište pojavile su se brojne bezvredne kopije i falsifikati, tako da je naročito važno imati profesionalnu, verodostojnu i sertifikovanu procenu predmeta pre nego što se mašimo za novčanik i uvek na pameti nositi savet iz Priča Solomonovih: „Lud veruje u svašta, a pametan pazi na svoje korake.“
Sakupljanje predmeta koje je preraslo u pasiju, želju kojoj se ne možemo odupreti, oduzima dosta vremena, energije i novca, čineći nas neprestano gladnim za novim stvarima i pomalo neobičnim ili ekscentričnim, jer nas čvrsto vezivanje za predmete obožavanja dovodi do ushićenja kada pronađemo nešto za čim oduvek tragamo ili žalosti kada neki od njih izgubimo ili propustimo.
Ljudi me često pitaju zašto se diže toliko prašine oko Meissen porcelana? Na takvo pitanje odgovor je jedini mogući. „Za dobrim konjem prašina se diže“. Meissen porcelan najcenjeniji je u krugu kolekcionara porcelana, zbog osobenog načina proizvodnje, identičnom kroz dugi niz vekova, kao i osobenom ručnom dekoracijom koja ističe njegovu lepotu. Najtraženije su figure iz perioda Kendlera, od 1730. do 1775. godine, a i danas su najpopularnije „Četiri godišnja doba“ i „Družina majmuna“.
Kolekcija porcelana Arnhold najvažnija je od svih velikih predratnih Meissen kolekcija koje su preživele netaknute, ostajući u posedu potomaka originalnih kolekcionara. Većina predmeta potiče iz prvih dekada kraljevske fabrike koju je 1710. godine osnovao Avgust II, vladar Saksonije i kralj Poljske, koje karakteriše širok opseg ranih, najčešće eksperimentalnih, radova. Većinu predmeta Arnhold kolekcije pribavili su Hajnrih i Lisa Arnhold između 1926. i 1935. godine i najbrojniji među njima imaju kraljevsko ili veoma značajno poreklo. Kolekcija je 40-tih godina prošlog veka preneta u Ameriku, a od 1974. godine Henri Arnhold nastavio je da je uvećava.
Lorens Mičel, sin londonskih antikvara, još u ranom detinjstvu počeo je da se interesuje za kolekcionarstvo sakupljajući marke, da bi u ranim dvadesetim kupio svoj prvi retki Meissen komad porcelana i od tada se ozbiljno „upecao” na njega. Više od 35 godina Lorens je putovao po svetu tragajući za retkim primercima Meissen porcelana, obilazeći fabrike, muzeje, privatne kolekcije, a detaljno upoznavajući celokupnu istoriju proizvodnje Meissen kolekcija, stičući enciklopedijska i praktična saznanja, stekao je neprevaziđenu reputaciju u poznavanju ove oblasti, tako da su ga prozvali „Meissen Man“.
Bez sveukupnog ekspertskog, svetski priznatog Lorensovog poznavanja Meissen porcelana, posebno različitih tipova bojenja, glaziranja i modelovanja, bilo bi veoma teško za bilo koga da zaista utvrdi starost i autentičnost nekog proizvoda, kao i da proceni njegovu vrednost, jer brojne prevare vezane za lažno poreklo, slabu restauraciju ili savršeni falsifikat, bez informacija i saveta koje je davao „Meissen Man“ ne bi bile otkrivene i kupce bi skupo koštale.
Ali, egipatski trgovci, Said i Rosvita Marouf, kolekcionari najznačajnijih predmeta Meissen porcelana iz 18. veka, nisu nikoga pokušali da prevare kada su ponudili renomiranoj londonskoj aukcijskoj kući Bonam skupoceni servis za čaj „Half Figure“, izrađen oko 1723. godine u orijentalnom stilu dekoracije najpoznatijeg slikara Meissen porcelana Johana Gregorijusa Heroldta. Ovaj jedinstveni porcelanski set sastoji se od šestougaone kutije za čaj sa poklopcem, majušnih činija za čaj, šolja i tanjirića, bokala za mleko i posude za šećer – ali nedostaje bokal za čaj. Dragoceni servis, koji se niko nije usudio da koristi, prodat je na aukciji kupcu sa Dalekog Istoka čiji se identitet ne otkriva, za zapanjujuću sumu od preko 500.000 funti, rekordnu cenu ikada postignutu za jedan set za čaj.
Oskarovka Širli Džons oduvek je volela kristal i staklariju. Čak i kada je živela skromno, kako sama kaže, imala je prelepe čaše, „makar samo da pije mleko iz njih“. Nakon što je na poklon dobila Lalique figuru anđela, u kristalne predmete ove kompanije se zaljubila, tako da danas njena kolekcija broji oko 75 dragocenih ukrasa. Sama Širli nikada nije sebi kupila nijedan predmet, već su njen suprug, sinovi i prijatelji, znajući za njenu ogromnu ljubav prema Lalique kristalu upotpunjavali kolekciju. Ona ima nekoliko grandioznih vaza, veći broj parfemskih bočica i nebrojeno figura, od kojih su samo dva od bojenog, a ostali predmeti kolekcije od glatkog ili peskiranog kristala.
Poklonici kristalnih Lalique predmeta najčešće ne znaju koliko vrede njihove kolekcije, to ih uopšte i ne brine niti sprečava da se zadovoljno druže, razmenjuju svoja iskustva i predstavljaju svoje kolekcije u „Lalique kolekcionarskom klubu maskota za automobile“. Rene Lalik, tokom 20-tih godina prošlog veka započinje proizvodnju kristalnih ukrasa za haube automobila koji i danas na aukcijama dostižu cenu i preko 200.000 $ ukoliko se radi o njihovim ređim primercima i cenjeniji su od maskota ostalih proizvođača. Najskuplji savremeni autobili kao i čuveni oldtajmeri ukrašeni su njegovim kristalnim maskotama, dizajniranim sa osvetljenjem koje pali modularne filtere u boji dok je auto u pokretu i omogućavaju da maskota blješti i osvetljava haubu automobila dajući mu elegantan, prefinjen i luksuzan izgled.
Posle susreta sa Andre Citroenom 1925. godine, Rene Lalik izrađuje prvu zvaničnu maskotu za automobile, dobro poznatu figuru koju čine 5 propinjućih konja za Citroen 5CV. Ostalo je istorija. Tu istoriju ispisuje i unikatna maskota „Levrier“ (Hrt) sačinjena po posebnom zahtevu za princa od Velsa, „Vitesse“ (Brzina) figura obnažene žene nagnute unapred koja je na aukciji u Velikoj Britaniji 2009. godine privukla veliku svetsku pažnju među nadmetačima kada je prodata za 29.000 $, kao i retka maskota „Renard“ (Lisica) prodata u Pensilvaniji za rekordnih 204.750 $.
Novo doba obeležava SCS (Swarovski Crystal Society), Udruženje kolekcionara Swarovski kristala, koje je osnovano 1987. godine u cilju pružanja posebnih usluga obožavaocima ovih blještavih predmeta, kojih danas ima u više od 130 zemalja. Članovi uživaju posebne privilegije kao što su i pravo na kupovinu godišnje edicije i drugih ekskluzivnih SCS proizvoda, personalizovana članska karta koja omogućava brojne beneficije u hramovima kulture mnogih zemalja, poklon za učlanjenje (dekorativna kristalna kreacija koja se ne može kupiti u slobodnoj prodaji), besplatna godišnja pretplata na ograničena izdanja časopisa štampanog isključivo za kolekcionare, kao i prisustvo posebno organizovanim promocijama, koktelima, večerama, putovanjima, druženjima članova udruženja širom sveta.
Ove godine, po prvi put u istoriji postojanja SCS, pozvani su svi članovi da učestvuju u dizajnerskom procesu stvaranja kolekcionarske edicije za 2015. godinu. Tokom prve faze, članovi će imati mogućnost da izaberu njihov omiljeni motiv od pet ponuđenih kreacija, figure ždrala, kliktavca, rajske ptice, pauna ili lava. Sledeća faza je biranje boje i to između transparentnog, čistog kristala, delimično obojenog i obojenog kristala, dok će tokom završne faze članovi moći da glasaju za omiljeno ime godišnje kolekcionarske edicije.
I kompanije „Rosenthal“ i „Villeroy&Boch“ neprestano misle o svojim kolekcionarima i veoma često, specijalno za njih, proizvode kolekcije kojima će ljubitelji ovih predmeta moći da upotpune svoje edicije sakupljane u dugom periodu prošlih vekova.
Poznato partnerstvo, između kompanija „Rosenthal“ i „Versace“, započeto davne 1992. godine, iznedrilo je uspešne i prepoznatljive kolekcije najfinijih servisa za ručavanje i kafu izrađenih u porcelanu, kao i izuzetno dekorativnih tanjira koji su povodom 20 godina saradnje predstavljeni kao kolekcionarska edicija od 20 tanjira sa 20 raznolikih motiva koji prezentuju putovanje kroz vreme, prostor, kulture i mitove, pričajući priču ove neobične i uspešne saradnje dva veoma poznata i uticajna brenda.
„Villeroy&Boch“ kolekcija “The NewWave Caffè Cities of the World” jedinstveno oslikava različite načine života u poznatim svetskim gradovima, tako što interpretira njihove karakteristične znamenitosti kroz moderan i osoben dizajn. Svakom gradu dodeljena je njegova prepoznatljiva boja koja se ističe u odnosu na crno-belu grafiku. Ovo su limitirane godišnje edicije koje se svake godine dopunjuju sa četiri nova grada i savršene su za kolekcionare koji će proputovati svet sa šoljicom kafe u ruci i doživeti ga u nesvakidašnjoj avanturi.
Kolekcionarstvo je najčešće nezasitna strast, ali ne mora biti pravilo. Ukoliko smo u njemu uravnoteženi i umereni, ono može biti razbibriga, užitak pa čak i nešto poučno i korisno. Opustimo se i prepustimo svojim pasijama. Sakupljajmo sve ono u čemu uživamo. Ljubomorno čuvajmo svoje kolekcije, čega god. Ako ne predmeta, onda uspomena…
