Možda ćete pomisliti da sam pogrešila počevši da pišem o centralnom dekorativnom ukrasu, a nisam progovorila o osnovnim pravilima postavke stola. Ne, nije greška, jer kada imate povod, znate koja je prigoda u pitanju, kada osmislite šta bi mogla biti „tema“ okupljanja za stolom i kako želite da je predstavite gostima, znači, kada se opredelite za „moto“ događaja, odaberete dominantan ukrasni predmet kojim ćete dekorisati trpezarijski sto i postavite ga na središnje mesto, tek onda možemo govoriti i o postavljanju stola, što ćemo, naravno, učiniti u našem narednom tekstu.
Aranžman koji zauzima centralnu, dominantnu poziciju izuzetno je važan u sveukupnoj postavci stola za obedovanje, jer daje intonaciju i lepotu događaju, pomaže da osnovna ideja koju ste želeli da istaknete, emocija koju odašiljete, poruka koju želite da pošaljete, bude realizovana i da celokupna prostorija dobije neki potpuno drugačiji, neobičniji, topliji, ekstravagantniji izgled.
Centralni ukras neizostavni je deo dekoracije stola za venčanja, krštenja, veridbe, godišnjice, rođendane, kao i druge svečane obede povodom praznika, slava, prijema ili izuzetno formalnih večernjih okupljanja. Planirajući događaj najvažnije je osmisliti taj čudesni predmet kao suštinski vizuelni i senzorni element okupljanja, jer su oči svih prisutnih usmerene ka sredini stola, tako da on mora predstavljati estetski dominantno područje cele sobe.
Sigurno ste se upitali zašto pišem o ovoj temi kada svi znamo da se u središte stola stavlja vaza sa cvećem, cvetni aranžman ili svećnjak. Da, to je potpuno tačno, jer je poslednjih decenija uobičajeno i odomaćeno da isključivo ove dekoracije viđamo na stolu, ali to nije niti obaveza, niti pravilo, niti jedino čime možemo ukrasiti sto.
Još od pradavnih vremena postojala je potreba za ukrašavanjem stola, snažnija nego danas, a imaginacija i kreacija su bile izraženije nego što ih imamo mi, ljudi potrošačkog društva kojima su mnogi ukrasi dostupniji i ideje razuđenije. Znači, da su samo neinventivnost, inercija ili nezainteresovanost za ovaj, važan segment življenja, učinile da se utopimo u prepoznatljivo, obično, isto…
Stari Rimljani na svojim gozbama najčešće su kao centralne ukrase na stolovima postavljali krupne, dekorativne vence lišća izrađene od plemenitih metala, vaze i neobične posude od keramike ili gorskog kristala.
Aristokratski krugovi u srednjem veku veliku pažnju su poklanjali svetkovinama, ali mnogo više kulinarskim đakonijama, tako da su stolovi bili isuviše pretrpani hranom i nisu ostavljali dovoljno prostora za dekorativne elemente. Međutim, dekoracija posebnih prazničnih gozbi uključivala je brojna peciva i marcipan izrađen u obliku ljudi, životinja, ornamenata ili široke prikaze verskih scena.
U 18. veku, svečani obedi su servirani „a la russe“ (u ruskom stilu) kada je posluga iznosila na sto jedno jelo za drugim ili „a la francaise“(u francuskom stilu) u kome se sva hrana iznosi za sto odmah. Pošto su već početkom 19. veka i Francuzi i Englezi prihvatili „a la russe“ serviranje, kao znatno impresivnije, to je mogućnost dekoracije stola ostavljala puno prostora mašti da se razigra. Aristokrate su izuzetno vodile računa o ukrašavanju stola, jer je on bio pokazatelj prestiža i demonstracije moći, tako da na njemu možemo videti velelepne i grandiozne dekorativne postavke predmeta, čitave figurativne nizove priča koje se prostiru preko dugih stolova koji mogu da prime i više desetina gostiju, izrađene od porcelana ili plemenitih metala. U tom periodu pojavljuje se i ogledalo na centru stola, na koje se ređaju figure od porcelana, jer refleksija koju ono pruža, osim specifičnog prelamanja svetlosti otvara i nove dimenzije prostora. Tada se po prvi put izrađuju centralni stoni ukrasi u vertikalnom obliku, kao i dekoracija od piramidalno naslaganih posuda u kojima se nalazi voće ili slatkiši, koji su se nakon obeda konzumirali.
Od 19. veka pa do današnjih dana običaj dekorisanja stola cvećem i svećama zamenio je grandiozne ukrasne predmete kao centralne komade za trpezom. Najčešće cveće i zelenilo na stolu prati sezonu, temu događaja ili iskazuje poruku koju skup ima, a od 60-tih i 70-ih godina prošlog veka i pokreta povratka prirodi, cveće se kao glavni dekorativni ukras vratilo za sto i nikada ga više nije napuštalo.
Shodno veličini stola opredeljivaćemo se za centralne ukrase koji će ga istaći. Bez obzira na odabir našeg centralnog ukrasa, najvažnije je da aranžman ima odgovarajuću visinu. Pravilo je da on nikada ne bi trebalo da bude toliko visok da naši gosti ne mogu da vide jedni druge preko stola i da se njime ometa komunikacija. Najviša tačka odabranog predmeta trebalo bi da bude znatno ispod nivoa očiju, a jedini izuzetak su ekstremno visoki centralni ukrasi, kada je njihova baza, čvrst pijedestal, u visini očiju, a tanji deo može da se pruža u visinu.
Podjednako koliko i visina važni su i širina i celokupna kompozicija aranžmana. Treba izbegavati prevelike i dramatične predmete koji prave gužvu na stolu, jer, ne zaboravite da je potrebno dovoljno prostora da se na sto postave i tanjiri, pribor za ručavanje, čaše, i drugi neophodni predmeti, kao što su posipači za so i biber, korpe za hleb, sosijere i slično. Preporuka je da se za manje stolove, koji primaju do 8 gostiju, opredelite za jedan niži a duži središnji aranžman ili pak, nekoliko aranžmana u nizu, da bi prijatna atmosfera prisnosti, zajedništva, međusobne interakcije i prijateljske razmene energije, mogla da dominira skupom.
Iako najčešći izbor centralnog ukrasa na stolu definitivno jesu cveće i sveće, znate i sami da oni često mogu biti nepraktični, pa čak i opasni. Treperenje plamena u visini očiju ume biti neprijatno i odvratiti nas od razgovora sa osobom koja je preko puta nas, a vosak koji se otapa ili latice koje opadaju za stolom na kome se obeduje nisu nimalo higijenski, a neće ni ostaviti onaj utisak koji smo želeli da postignemo. Prilikom serviranja ili rasklanjanja tanjira sa stola i sveće i cveće često mogu smetati normalnom i lagodnom prilasku gostima, a da ne govorimo o neprijatnosti koja može nastati ukoliko ih nehotično zakačimo.
Zar ne mislite da je poželjno malo iskoračiti iz rutine, uobičajenog, već viđenog, očekivanog… Malo probuditi maštu, poigrati se dekoracijom, oneobičiti sto, iznenaditi i sebe goste…
Hajde, da za naredni svečani obed osmislimo na drugačiji način centralni ukras na stolu. Zašto cveće ne zamenimo figuricama od porcelana ili kristala koje ćemo postaviti duž središnje linije stola, na ogledalu ili na tekstilnoj traci. Možemo postaviti nekoliko ramova sa slikama koji ističu osobu ili događaj koji se proslavlja; ili staviti nekoliko knjiga simboličnog naslova koje će emocijom slati poruku povodom prigode koja je okupila goste na proslavu; ili nekim odabranim predmetima (mladenačkim simbolima obeležiti veridbu ili svadbu, bebećim ukrasima krštenje, ličnim predmetima ili nečim što posebno voli i upražnjava dati značaj slavljeniku rođendana, uspomenama koje ih vezuju i podsećaju ukazati na proslavu jubileja…) čime će se podići atmosfera celokupne svetkovine; ili samo ukrasnim posudama za so,biber, ulje, sirće, hleb i sl. koje će biti ekstremno dekorativne i dizajnirane i kao takve, dovoljan ukras na stolu.
Javite, kakav ste centralni ukras odabrali…
