Čaše za vino

Alkohol – NE

Opijanje – NE

Pijanstvo –NE

Ovo je priča o onom jednom, retkom, posebnom trenutku stanja duše kada birate da podelite sa sobom i najbližim prijateljima srca svoje treptaje misli, zadovoljstva, upitanosti, osmehe i kada baš u tu, jednu čašu vina, smeštate čitav svoj stvarni i izmaštani svet. I samo tada, u vinu je istina… u vinu je sloboda… u vinu je strast…u vinu je tajna…

Kao i Dis, i ja „ne marim da pijem, al’ pijan(a) sam često“… pijana od mamurne svakodnevice koja me preliva, od „barskih mušica“ koje obleću oko mene, od kiselih zadaha poganih usta koje često moram slušati, od gluposti koje se u potocima izlivaju predamnom… pijana i od sitnih zadovoljstava koja uspevam da pronađem u lepoti prirode i sveta koji me okružuje, od toplih i širokih osmeha prijatelja kojima me daruju, od blagorodnih ludosti i šaškastih komentara svoje dece u odrastanju, od svih predragih uspomena i sakrivenih tajni u dubinama srca. Tada sam pijana…

A, kada se krišom, kao kakav tihi uljez, u mene uvuče TAJ trenutak i preplavi me osećajem neizmerne punoće, božanske lepote, natčovečanske energije, silno poželim da sve te čudesno uvezane sile iz sebe pretočim u beskraj oko sebe, da odušim, da isijam, da emitujem, da se ispraznim… Tada ispijam čašu vina…

Ispijanje vina

Zapisi sa glinenih pločica beleže da se prvo vino točilo na jednoj od najvećih gozbi u istoriji povodom proglašenja prestonice asirske države, koju je organizovao kralj Asurnasipal II oko 870. godine p.n.e, a arheološki dokazi otkrivaju postojanje vina još u doba neolita. Da vino vuče korene iz Asirije kazuje i Biblija, pošto je Noje, nakon Potopa, na planini Ararat zasadio prvi vinograd.

Loza je iz Azije preneta u Egipat, pa u Grčku i Rimsko carstvo, da bi se proširila na ceo svet. Egipatski faraoni su sa amforama vina ispraćani u drugi život, a starogrčki i rimski carevi slaveći Dionisa ili Bahusa, boga veselja, umetnosti, ljubavi i vina pravili su nenadmašne ceremonije užitaka, nama poznate iz brojnih filmova koji ih do u tančine opisuju. I Srbija je od davnina bila zemlja vinograda, a iluziju da je rakija naše izvorno piće treba razbiti, jer se ona odomaćila kod nas tek nakon što smo je usvojili od Turaka. Jedini vladar koji je imao svoj „vinovod“ jeste car Dušan, a glinenim cevima vino je teklo od carskih podruma u Velikoj Hoči do njegove prestonice, Prizrena. To je pravi Car…

Gozba

Spravljanje vina je nauka… serviranje vina je tehnika… ispijanje vina je umetnost…

Za spravljanje vina potrebno je ogromno znanje i još veće iskustvo, a za serviranje, poznavanje tehnike. Oni koju to umeju maestralno da rade, vrhunski somelijeri, naučiće nas osnovnim pravilima:

– suva pre slatkih vina

– bela pre crvenih vina

– starija pre mlađih vina

Svako vino služi se na drugačijoj temperaturi:

– penušava vina 5 – 8 °C

– mlađa suva bela vina 8 – 12 °C

– starija bela vina 10 – 14 °C

– rose vina 8 – 12 °C

– lagana crvena vina 12 – 16 °C

– jaka puna crvena vina 16 – 20°C

– desertna vina 8 – 10 °C

Riedel čaše

Pre sipanja u čašu, svako vino treba „dekantirati“, sipati u posebnu „posudu“, da bi se vino odvojilo od taloga, bojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline, a i u kontaktu vina sa kiseonikom dolazi do njegovog „provetravanja“ čime prave karakteristike napitka ostaju u čaši.

Riedel dekanter

Punoća ukusa hrane posebno se ističe ako se konzumira uz „pravo“ vino:

– pola sata pre jela služi se suvo vino ili porto ili penušavo vino

– suvo belo vino ide uz piletinu, ćuretinu, prasetinu, zečetinu, belu ribu, pice, paste…

– crveno vino odlično je uz govedinu, jagnjetinu, svinjetinu, pačetinu, guščetinu, ćuretinu, roštilj, divljač ili divlju perad…

– blago crveno vino idealno je uz vegetarijansku hranu

– penušava i slatka vina najbolje je konzumirati uz slatkiše, sireve i voće

– šampanjac je izuzetak – on se može piti uz bilo koje jelo

La Divina čaše

Kao što se čovek poznaje po odeći, tako se vino poznaje po čaši, kaže stara izreka, a poznavaoci preporučuju:

– veće i šire vinske čaše se koriste za crvena vina sa snažnim bukeom

– manje i uže čaše koriste kako bi se koncentrirala delikatnija aroma lakših belih vina

– visoke i uske čaše namenjene su za penušava vina

I još par saveta: vinska čaša se drži isključivo za nožicu ili bazu, nikad za samu čašu, da bi se sprečilo zagrevanje vina; vino se ne sipa do vrha čaše, već se ostavlja prostor od najmanje trećine čaše kako bi se oslobodila aroma datog vina.

Vrste čaša

Ja nisam ni enolog, niti ekspert u spravljanju vina, niti imam posebna znanja o sortama grožđa, blagorodnim područjima za uzgajanje loze, dobrim berbama ili vrhunskim vinarijama, a nisam ni somelijer da bih upamtila sve ove brojke, kombinacije, vrste vina, mnoštva ukusa. Ja sam samo umetnik ispijanja vina koji se upušta u pričanje o vinu kao ličnom osećaju i doživljaju, a, upravo, zbog manjka teorijskih informacija i samo na osnovu svog raspoloženja i prepoznavanja ONOG trenutka, nepogrešivo umem osetiti sve delikatne osobine vina i odabrati ono najbolje za sebe… i za TAJ trenutak…

I kada me obuzme taj intimni čas, siđem u podrum i posmatram poređane boce vina, najrazličitijih boja, oblika, etiketa, podneblja… I zaboravim na sva pravila, na „mlado“ ili „staro“, na „suvo“ ili „slatko“, „belo“ ili „crveno“, na dekanter, na hranu koju sam jela ili planiram da jedem. Samo dodirujem flaše posmatrajući „ponašanje“ vina dok ih obrćem i prepustim sopstvenom osećaju izbor one prave boce koja će probuditi sva moja čula. Kada u zagrljaju, odabranu ponesem u svoj vilajet hedonizma, nastupa moj ritual izbora čaše. Jer jedino sadejstvo prave čaše i vina ostvariće inicijaciju u božansko, kojoj ću pristupiti sa prvim gutljajem. Da sam živela u Egiptu vino bih ispijala iz volovskog roga. Da sam bila stanovnica Sparte ili Atine vino bih pila iz školjke. Pošto sam devojka iz Beograda vino pijem iz „Riedel“ čaša, drugačijih za svako vino i svaku sortu, pa čak i za određenog proizvođača. To je jedini „predmet“ za koji tvrdim da će od svakog vina da napravi još bolje, od osrednjeg dobro, od vrhunskog savršenstvo.

Uživanje u vinu

I tada, sa odabranim vinom usutog u magičnu čašu, nestajem u najtišem kutku sobe i podignutih nogu na krevet prepuštam se TOM trenutku magnovenja, tom dodiru slasti po nepcima, tom drhtaju tela koje oseća sklisko nestajanje napitka kroz vene, tom belasanju misli koje osvetljavaju prostor…

U TOM trenutku osećam da sam pronašla sebe, sve svoje tajne, sve želje, sve ćutnje… U vinu je tajna, u vinu je sve…

Čaša vina

PRIJAVITE SE ZA NAŠ NEWSLETTER

 

Vi ste uspešno prijavljeni!