Žan-Mišel Alberola (Jean-Michel Alberola) – Pozajmljujući detalje sa litografija koje su inspirisane zidovima Palate Tokio koju je oslikao u Parizu, kolekcija tanjira „Details“ (Detalji), prevashodno je dekoracija oboda jer, francuski umetnik poznat i po tome što je izlagao i na našem Oktobarskom salonu, voli da vidi hranu na beloj podlozi. Za svakog umetnika ograničenja koja nameće format tanjira su inspirativna, a Alberola nemogućnost izlaska izvan spoljnje ivice rešava pojedinačnim iskorakom ka unutrašnjosti tanjira, grafički ne narušavajući njihov sklad.

Uloga osobenog pogleda u percepciji stvaralaštva pruža Alberoli mogućnost da metodom mozaika osvetli individualnu i kolektivnu memoriju zapadnog sveta i da kroz jarke boje ukaže na prostore, mesta susreta i razmene, trenutke za kontakt i dijalog. Živost ovih kolorita vraća nas u period detinjstva, ispisuje našu autobiografiju i kroz fragmente svakog tanjira otkriva celinu priče koja nas sačinjava.

Sa nepravilno razbacanim slovima, delovima crteža iz dečjih blokova, jasnim bojama direktno istisnutim iz tube, obedujući iz ovih tanjira čini nam se da se vraćamo u bezbrižan svet detinjstva u kome se prepliću poznati mirisi mamine kuhinje koja nas obavezuje da pomažemo sve što nam je servirano.

Jean-Michel Alberola

Alekos Fasianos (Alekos Fassianos) – Uticaj tradicije, nasleđa, istorije, rodnog kraja, simbola sa čuvenih antičkih grnčarskih predmeta očigledan je u celokupnom umetničkom opusu Alekosa Fasianosa, a naročito u stilski modernizovanoj kolekciji tanjira „Mythologie“ (Mitologija) kojom dominiraju masivne figure istaknutih glava, prikazane anfas ili iz profila u svom snažnom monohromatskom izgledu.

Ovaj temperamentni Grk kaže: „Kao dete, živeo sam u kući okruženoj statuama morskih Bogova, čiji je samo torzo virio iz zemlje. Mislio sam da su to džinovi i igrao sam se među tim tragovima antike. Kao i moje slike, moje tanjire karakterišu grčki bogovi iz mitologije ili likovi iz grčke istorije. Uživam u predstavljanju Hermesa, Neptuna, Ikara, Demetre i Pana, a da ne spominjem Aleksandra i njegovog konja Bukefala, u njihovom priprodnom okruženju, radije nego kao božanstva. Koristim boje koje volim: crvenu za vatru, plavu za more i zlatnu za sjajnu pozadinu vizantijskih ikona. Moji crteži su još svetliji kada su naslikani na porcelanu, a njegova transparentnost čini da oni izgledaju još snažniji, i to je ono što me zadovoljava.“

Povetarcem nošena kosa sladostrasnih junaka koja talasa prelivajući se na porcelanu, kao da još više ističe senzualnost i ogromno zadovoljstvo svakodnevnim životom. To je svet kome se treba prepustiti…

Alekos Fassianos

Džef Kuns (Jeff Koons) – Neobična figura savremene umetnosti, Endi Vorhol 21. veka, jedan od najvažnijih živih stvaralaca i svetski rekorder u postignutoj ceni na Kristijevoj aukciji 2013. godine (skulptura „Balloon Dog“-Orange dostigla je rekordnih $ 58.4 miliona dolara) na kojoj je Kunsovo delo proglašeno najskupljim radom jednog živog umetnika.

Kolekcija tanjira „Banality Series“ (Obična serija) inspirisana je kontraverznom kolekcijom skulptura „Banality“ (Običnost) iz 1988. godine, koju sačinjavaju nizovi grandioznih figura prozvanih kičem, dizajniranih da prenesu emociju odmora, ležanjem u travi i dubokim udisanjem vazduha. Skulpture koje su izazvale lomove u umetničkim krugovima, a zarađivale milione na aukcijama, kao što su „Medved i policajac“, „Majkl Džekson i Babls“, „Uvodeći banalnost“, „Zimski fakti“ i druge koje je aplicirao na tanjire svoje kolekcije, pokazuju zaintrigiranost umetnika porcelanom u oba njegova aspekta, „ekonomskom i seksualnom“, kako je sam isticao.

Povezujući zabrinutost, upitanost i metode Pop i Konceptualne umetnosti sa masovnom kulturom, Kuns je stvorio svoju jedinstvenu ikonografiju kontroverzno angažovanu koja pred nas osim jela iznosi i teme samoprihvatanja i transcendencije. Ako uspemo da prihvatimo ove tanjire i same sebe ćemo lakše prihvatiti…

Jeff Koons 1 Jeff Koons

Majkl Lin (Michael Lin) – Distancu između posmatrača i slike na zidu, tajvanski umetnik savršeno prevazilazi polaznim premisama inspiracije svoje kolekcije “Untitled” (Bez naziva), motivima i kolorima tradicionalnog tajvanskog tekstila. Okrećući se od slikarstva kao objekta kontemplacije ka slikarstvu kao ograničenom fizičkom prostoru koji nastanjujemo, Lin orkestrira monumentalne umetničke instalacije da osvetli ponovnu konceptualizaciju i rekonfiguraciju javnih prostora.

Stvarajući lokalnim umetničkim žargonom Majkl Lin deluje na celokupnu regionalnu kulturnu topografiju obasipajući ogromno prostranstvo sveta smelim cvećem, vizuelno prepoznatljivim motivom endemske kulture Tajvana. Njegovi cvetni obrasci, sveži, razigrani i podsticajni inspirisani su preokretima u domaćoj političkoj klimi u Tajvanu, a ponavljanjem prividno jednostavnih motiva kao da rezonantno odzvanja svakodnevica Istoka.

Saradnju sa „Bernardaud“ kompanijom prihvatio je kao izazov koji će istaći cilj njegovog rada: „zbližavanje ljudi u urbanim sredinama“. I, zaista, sa ovim tanjirima pred sobom ne samo što smo bliže jedni drugima, mnogo smo bliži i prirodi i cvetnim prostranstvima, mnogo smo bliži sami sebi, svojim emocijama i prepoznavanjima…

Michael Lin 1

JR i Pru Nuri (JR & Prune Nourry) – Mladi, neformalni umetnici, vezani za tradiciju svojim poreklom i vaspitanjem, a imaginacijom za novo doba, kolekcijom tanjira „Je Te Mangerais Dans La Main“ (Ja bih jeo iz ruke), fokusirali su se na čovekov najosnovniji „alat“, njegove ruke, koje mogu da funkcionišu kao čaša za piće ili kao pomagalo tokom jela. Kao što je Darwin rekao: „Čovek ne bi uspeo da dostigne sadašnju dominantnu poziciju u svetu bez korišćenja ruku“, ovi umetnici fotografišu svoje ruke i prenose ih na tanjir kao amanet potomstvu.

Okupivši zajednicu umetnika u prokreaciji večere koju su pripremali svakog meseca, gde su uz kuvanje i sto, kao centralno mesto okupljanja ljudi i energije, objedinili neposredne nastupe kroz stvaralaštvo, nauku i gastronomiju stvorili su ritual na kome su delili ukus prema vrednim stvarima i umetnost umeća dobrog življenja.

Polazeći od stava da „nisam svoj kad vidim da imam apetit ptice“, JR & Pru Nuri pružaju svoje dlanove kao mesto na tanjiru namenjeno raznolikoj hrani. I sama hrana tada dobija poseban ukus. Kao da je spravljana u seoskim izbama, izboranim rukama vremešne domaćice, umetnice pripremanja ukusnih jela iz peći na drva. Ovako posluženi prestajemo biti ptičice i prepuštamo se hedonističkom zaletu obedovanja…

Prune & JR 1

Marlen Moke (Marlene Mocquet) – Nadahnuta, mlada francuska slikarka na kolekciju tanjira „Le Plat Est Un Paysage“ (Jelo je pejzaž) transponovala je snevani univerzum oslikan u svojim platnima.Svet čudesa, natprirodnog i nadrealnog, svet ljudi zagonetnih karaktera, svet jednoroga, puževa, pečurki i ptica, priča fantazmagoriju na dvanaest tanjira koje je ona stvorila za „Bernardaud“. Apsurdni mikrokosmos animiranih objekata i antropomorfnih životinja hrabrim i proizvoljnim gestovima generiše sliku koja podseća na ranog Pol Klea ili Maks Ernsta i njihove afinitete za simboliku natprirodnog.

Vesela i puna životne radosti, Marlen govori: „Ne volim da jedem sama. Kada sam pozvana na večeru, to je zadovoljstvo zato što znam da će biti interakcije. Kada sam sama jedem gledajući u frižider. Povezana sam sa hranom na emotivnom nivou. Kada sam prihvatila Bernardoov poziv, morala sam da popustim i po prvi put prihvatila da će moj rad nastaviti da se razvija, ali da ja to neću moći kontrolisati. Inspirisalo me je to što sam razmišljala da će ljudi jesti iz mojih slika. Slikala sam direktno na tanjire, kao što radim i na svojim platnima.“

U slučajnim, neverovatnim mešavinama raznolikih transformacija naših snova, nastavićemo da snevamo gosteći se ukusnim kombinacijama hrane…

Marlene Mocquet

Julijan Šnabel (Julian Schnabel) – Od američkog umetnika, glavne figure Neoekspresionizma i filmskog režisera, tvorca filma „Pre nego noć padne“ sa Havijer Bardemom i „Ronilačko zvono i leptir“ za koji je u četiri kategorije nominovan za Oskara, nastala je kolekcija „Ogni Angelo Ha Il Suo Lato Spavento“ (Svaki anđeo ima svoju stranu straha) koja nas svojom eksplicitnošću u iskazivanju realnosti građevina vodi na daleka putovanja.

Šnabel je svojom drskom izjavom: „Ja sam najbliža osoba Pikasu koju ste videli u ovom jebenom životu“, sigurno i samouvereno govorio o sopstvenom značaju u svetu umetnosti, izazvao prezir kolega i javnosti, a njegove poznate „tanjir slike“, slike velikih formata izrađene na polomljenim keramičkim tanjirima burno i kritički su prihvaćene u svetu umetnosti. Upravo zbog toga što je isuviše svoj, slikarstvo doživljava kao disanje, kao potrebu bez koje ne bi mogao da živi i daje nam radove nastale u snažnom emotivnom stanju koje ćemo osetiti kada zakoračimo u njih.

Sa anđeoskim prikazima udaljenih destinacija na koje nas vodi, posedujući ove tanjire, možemo putovati kroz sve krajeve sveta, možemo sanjati, maštati, leteti i učiniti da našim gostima, servirajući hranu na njima, obed predstavlja neprekidno putešestvije po najskrovitijim predelima imaginacije…

Julian Schnabel Julian Schnabel

Marko Brambila (Marco Brambilla) – Kada se ukrste italijansko poreklo i savremeni američki stil imamo pristup koji se oslanja na istoriju umetnosti u opštem smislu, naročito na klasičnu umetnost koja se ažurira sa referencama na trenutnom koloseku, uvek aktuelne, pop kulture . Marko Brambila stiče ugled svojim raskošnim video-kolažima i instalacijama koje rekonektualizuje proslavljajući spektakl, grandioznost, veličanstvenost.

U smislu estetike, njegovi radovi otelotvoruju baroknu estetiku na rubu vizuelnog preopterećenja, često praveći satiru od predmeta tako da se mogu tumačiti kao apokaliptični ili utopijski u svojoj prirodi .

Kolekcija tanjira „Last supper“ (Poslednja večera) inspirisana je temom Tajne večere koja ga je fascinirala još od detinjstva. Na osnovu dvanaest „varijacija“ Da Vinčijeve freske, svake sa drugim Mesijom i učenicima, verziju Marka Brambile karakterišu filmski likovi raspoređeni u skoro identičnoj kompoziciji kao na originalu. Postavka večere na ovim tanjirima izgledaće veoma dragoceno i raskošno, a razigranost pop-kulture Tajne večere trebalo bi da razvije interesantnu konverzaciju kada sto bude postavljen. Na ovom setu tanjira predstavljena večera može biti Tajna, ali neće biti Poslednja. Sigurno je jedno, niko neće biti ravnodušan…

Marco Brambilla

Nabil Nahas – Prateći uragane, hiljade morskih zvezda isplivalo je na plaži u Hemptonsu gde je Nabil Nahas imao kuću. Morska zvezda, geometrijsko strukturirani prirodni element, modul najsloženijih arabesknih modela, postaće glavna tema njegovog stvaralaštva. Tako je nastala kolekcija „Etoiles“ (Zvezde) koja je svojim pentagramskim oblikom omogućila da ostvari postizanje slike sa beskonačnim virtuelnim razvojem.

Dekorativne šare levantinske arhitekture, geometrijski motivi, libanska tradicija i simboli morskih prostranstava inspirisali su Nahasovo stvaralaštvo u tehnikama pointilizma i impresionizma. Jarke slike sugerišu snagu boja prirode i mašte, istražuju ekstremne veličine, temperature i raspoloženja, predstavljajući nam, samo na izgled, polarizovane koncepte stvarnosti.

Kružni oblik tanjira idealan je za rasprostiranje Nahasovih zvezda, koje kao da se šire do u beskraj. Razlivenost boja stvara utisak zapljuskivanja morske vode koja svojom refleksijom i obasjanošću zracima sunca donosi prelivanja i na našem stolu. Samo oblik slama ekspanziju. Opipljiv kvalitet porcelana, sjaj glazure, slike iz snova, zavodljiv su dodatak „L’Art de la table“ (Umetnost na stolu)…

Nabil Nahas

Sarkis Zabunjan (SarkisZabunyan) – Fasciniran japanskom Kintsugi tehnikom iz 16. veka, umetnošću koja popravlja polomljenu grnčariju koristeći mešavinu laka sa zlatom, srebrom ili platinom, bez namere da se sakriju i učine „nevidljivim“ spojevi polomljenih delova, Sarkis je predstavio modernu verziju kolekcije „Kintsugi“ (Zlatna popravka), poštujući istočnjačku viševekovnu tradiciju i estetiku po kojoj i lom i popravka postaju deo istorije predmeta koji samo dobija na značaju i vrednosti svojim dugim trajanjem.

Sarkisovo stvaralaštvo iznedrila je memorija i sve ono što je doživeo, preživeo i osetio u životu nalazi se u njemu. Zato on ume majstorski da zamisli scenu izgrađenu od priča inspirisanih osećajem, probuđenih nekim mestom na kome je boravio ili podstaknutu samim sećanjem na neki trenutak i da iznedri delo jedinstvenih poetskih dimenzija otkrivajući dubok humanizam i veliku bliskost sa svetskom istorijom.

„Polomljeni“ tanjiri na našem stolu deo su „arheologije budućnosti“. Svaki od njih je jedinstven, originalan, različito „prepravljan“ . Sa svakim od njih postupalo se kao prema dragocenom drevnom objektu. Svaki poseban, a svi zajedno u setu istozvučno su kompoziciono orkestrirani i savršeno ujednačeni da prime na sebe mnogobrojne kolorite hrane koju će ugostiti…

Sarkis Zabunyan

PRIJAVITE SE ZA NAŠ NEWSLETTER

 

Vi ste uspešno prijavljeni!