(mali doprinos izborima …)

Ima li nade

Zašto smo se u ovom milenijumu baš toliko pogubili? Gde zaturismo kompas? Kakva li se to volšebna tektonska pretumbacija desila da nestanu sve vekovno građene i sticane vrednosti? Kolike smo to količine bunike popili da preko noći uspemo da porušimo i degradiramo sva civilizacijska kvalitativna dostignuća i dozvolimo dominaciju malograđanštine, primitivizma, antivrednosti, nekulture, ističući ih kao dominantne primere uzornog ponašanja? Stil – šta to beše? Kuda li ide ovaj svet?

Samo su neka od pitanja koja me svakodnevno opsedaju…

Iako građanin sveta, svakodnevicu provodim u ovim našim „pasivnim“ krajevima opredeljena da u njima i skončam. Metastaze bola i patnje, besa i stresa, prožimaju me posmatrajući, osećajući, živeći, a samim time i podržavajući haotično urušavanje našeg mentalnog zdravlja. Nije ovo diskretan političko-pamfletski pledoaje u najavi za neku buduću izbornu kandidaturu, ovo je izraz očaja, brige i straha za godine koje dolaze i generaciju koja stasava.

Nisam dovoljno kvalifikovana da ulazim u duboke analize bazičnog sistema društva, tako da ću se zadržati na onom površinskom, manifestnom, lakom, svuda oko nas prisutnom, vidnom, sablažnjavajućem. Gde god da se denemo, okrenemo, koje god novine da otvorimo ili TV kanal odaberemo, zapljusnuti smo poplavnom bujicom ljudskog šljama, blata, otpadaka… Čast malobrojnim izuzecima.

Nažalost, u tom haotičnom naletu neukusa mahom prednjače žene, svojom  neprimerenom pojavnošću, neartikulisanim nastupom i nesuvislim rečima. Posmatrajući ih pitam se, pitam, da li životni stil diktira čovekov stav prema svetu ili stav diktira stil života?

Mišljenja sam da su priroda čoveka (delimično), porodica, vaspitanje, obrazovanje, inteligencija, otvorenost za usvajanje novih znanja, ključni faktori u izgradnji stila života svakog pojedinca.

I onda se vratim samo malo u prošlost i zaključim da je potpuno normalno što se tako ponašamo i živimo… Pa, veći deo generacija koje su odrastale od polovine 80-tih do danas, nisu ni imale mogućnost da na primeru i kroz adekvatne modele ponašanja vide i usvoje kvalitetna načela življenja.

Ima li nade

Kroz život su nas vodili trendovi, prolazni, kratkotrajni, sezonski… Na stil, kao nešto imanentno čoveku, na ono što je trajno i sakriveno u svakome od nas, što nas čini drugačijim, jedinstvenim, osobenim i što se ne odnosi isključivo na odevanje, već na naš identitet i celokupan način življenja, zaboravili smo potpuno.

Čudi me da smo zaboravili i savete modnih znalaca, poput Iv Sen Lorana čija je izreka: „Moda je prolazna, stil je večan“ postala poslovična. Otmena Loren Haton govorila je: „Moda je ono što vam se nudi četiri puta godišnje, stil je ono što ti biraš“, dok je još u 19. Veku Oskar Vajld isticao: „Moda je oblik ružnoće, tako nepodnošljive, da je moramo menjati svakih šest meseci“. Zar nije mnogo bolje odbaciti prolazno i prigrabiti večno.

Vratimo se stilu. Probudimo sve ono posebno što samo nas krasi, pokrenimo zapretenu lepotu šćućurenu negde duboko u nama, istaknimo lične ukuse, stavove, osećanja i pretočimo ih u jedinstvenu manifestaciju nas samih, bez osvrtanja na okolinu, preporučeni trend, zlurade opaske i nesuvisle komentare. Budimo svoji, živimo svoj život, onako kako ga osećamo. Samo tada ćemo živeti svoj osobeni stil.

Govoreći o stilu, ponajmanje mislim na odevanje. Mislim na sveukupno življenje. Mislim na onu posebnu, samo našu šoljicu, iz koje lenjo ispijamo jutarnju kafu ne misleći ni na šta. Mislim na onu skupocenu, elegantnu, kristalnu čašu koju lagano primičemo usnama prepuštajući se omamljujućem ukusu omiljenog pića. Mislim na onu prelepu porcelansku vazu, koju samo mi gledamo i divimo se njenoj lepoti i mirisu prolećnog cveća u njoj. Jer elegancija i otmenost življenja neprolazna je lepota. To je delić naše duše koji postaje vidljiv drugima, koji ispunjava svaki prostor u koji kročimo i koji ostavlja bez daha sve sa kojima se susretnemo, odašiljući poruku našeg odlučnog stava, diskrecije, dominacije, distance i poštovanja.

Ima li nade

Stil je vredan divljenja, jer ne zahteva trud kome svi pribegavamo. Spontan je, jer je prirodan impuls nas samih. Unikatan, jer je apsolutno jedinstven na svetu – samo naš. Posedovaćemo ga kada odbacimo sve površno, nebitno, prolazno, kratkotrajno, kad otkrijemo suštinu jednostavnosti življenja. „Jednostavnost je ultimativni pokazatelj sofisticiranosti“ podseća Leonardo da Vinči. Saglašavam se i pridodajem da se oslobodimo komplikovanja, zapetljavanja, preterivanja i prepustimo jednostavne, unutrašnje podsticaje da se u potpunosti ovaplote.

Pronađimo sebe u onome što nas ispunjava. Odaberimo baš onu šerpu u kojoj ćemo spremati omiljena jela, bez obzira što drugi kažu da je kabasta ili estetski neprivlačna. Opremimo kuhinju najpraktičnijim i najkvalitetnijim spravama i pomagalima kojima ćemo na najbrži i najjednostavniji način, sa najviše uživanja i lakoće, pripremiti obed za svoje najvoljenije. Glasno pustimo muziku i prepustimo se kuvanju. I to je stil.

 Ima li nade

„Stil je otkrivanje kvalitativnih razlika koje postoje u načinu na koji gledamo svet“ govorio je Marsel Prust. Naš pogled na sve(t) što nas okružuje biće kvalitetniji ukoliko ga posmatramo iz svoje vizure, svog srca i svojih svetonazora. I poštujmo sve koji neguju lične lepote, koliko god se razlikovale od naših.

Bilo da uživamo u pročišćenim, minimalističkim formama porcelana koje su klasičnog, neprolaznog stila ili da nas čine srećnim urbani, zahtevni, snažno dekorisani modeli, svejedno je. To su autentično naši izbori, odraz našeg stila. Različita opredeljenja mogu mnogo toga govoriti o nama, a to je naša prednost. Biti raznolik, drugačiji, specifičniji… Na šta bi svet ličio da smo svi unificirani?

Podjednako snažno može nas ispunjavati ljubav prema belom, kao i prema jarkim bojama. Podjednak vulkan iz nas može izbijati i prema bazičnim formama, kao i prema dizajnerskim kerefekama. Sve smo to mi i odlike našeg stila, jer stil je u našem umu, našoj želji i našem habitusu.

Ima li nade

„Razlika između stila i mode je kvalitet“, napominje genije modnog stila  Đorđo Armani, na šta bi se mogla nadovezati i izreka: „Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari“. Veoma jednostavno. Stil je kvalitet, kako u materijalnim stvarima, tako i u sveukupnom življenju. Jer samo je kvalitet trajan. Samo se on prenosi generacijama, i kao vaspitanje, i kao amanet, i kao nasledstvo.

Zato se uvek opredelite za vrednost, tradiciju, istoriju, kvalitet, trajanje, večnost… Izaberimo za sebe samo ono najbolje što nam se nudi, što nam je na dohvat ruke. Proizvođači sa viševekovnim postojanjem to nam garantuju. Odaberimo jedan srebrni pribor za ručavanje, set za kafu, poslužavnik, poput onih sa kraljevskih dvorova, i u svoj dom ćemo uneti dah vrednosti prošlih vremena namenjenih budućem trajanju. Ručno izrađeni porcelanski setovi, oslikani minucioznim potezima četkice vrhunskih slikara ili kristal duvan umećem sjajnih majstora, manuelno obrađen i dekorisan, možda je nešto skuplji, ali na vrednost može samo još dodatno dobiti.

Ima li nade

„Luksuz mora biti udoban, inače to nije luksuz“, neprestano je isticala neprikosnovena ikona stila, vanvremenska Koko Šanel. Netačno je opravdanje koje dame koriste, najčešće kada kupe ekskluzivne cipele broj manje ili odeću na dečjem odeljenju, da je za lepotu neophodno pretrpeti malo bola. Ne znam od kada sputano, nažuljano, tesno, neudobno toliko da mozak ključa, može pričinjavati zadovoljstvo. Samo ono što je nesputano, ležerno, po meri sopstvenog ukusa i gabarita, udobno i rasterećujuće predstavlja pravi užitak i omogućava nezaboravne trenutke dosezanja vrhunca hedonizma.

U to ime, ne časite časa već se opustite uz sve ono za čim žudite. Sama priželjkujem onaj poseban momenat tišine, kada se sunčevi zraci probijaju kroz šare zavesa koje ublažavaju tuđe rašomonisanje, dok u punom luksuzu dana, kao apsolutni vladar svakog bogovetnog sekunda, usporeno bauljam kroz kuću priređujući za sopstvena nepca savršenu gozbu. Sa posebnim tanjirima, koji su mi omiljeni jer na svaki od njih mogu sebi poslužiti nekoliko vrsta ukusnih namirnica, u posebnom muzičko-scenskom štimungu i u neprimerenoj pozi za obedovanje, rasterećena od funkcionisanja moždanih vijuga, prepustiti se ličnom zadovoljstvu. Tada neću propustiti da u jedinstvenoj čaši, iz dekantera skulpturalne forme, poslužim sebe najdragocenijim vinom koje sam čuvala za neku specijalnu priliku. Svakako, ovo je najbitniji trenutak – sopstveni ugođaj.

 Ima li nade

Iako je veliki političar, glavni autor Deklaracije o nezavisnosti i treći Predsednik Sjedinjenih Država, Tomas Džeferson, krajem 18. veka rekao da se „ukus se ne može kontrolisati zakonom“, pošto su se u nas stvari dobreno otele kontroli, potpuno nepopularno, nedemokratski, neetički, van svih deklaracija i uredbi o ljudskim pravima, uvela bih rigidna, nepopustljiva pravila ponašanja i obitavanja u javnosti, i strogom zakonskom regulativom, čak i surovom kaznenom politikom sankcionisala sve prekršioce normi kulturnog i lepog ponašanja.

Mnogo je bolje, a svakako pre nego što ja dođem na vlast :), da se vratite u kolosek primerenog življenja. Odbacite nametnute trendove, probudite sebe, shvatite ko ste i šta želite i izrazite se jedinstvenim načinom koji predstavlja vaš stil življenja.

 

 

 

PRIJAVITE SE ZA NAŠ NEWSLETTER

 

Vi ste uspešno prijavljeni!