Svaki tren je lutanje, svaki dan jedno putovanje, svaka godina – uspomena …

Koliko god bila poslovno teška, negativnom energijom ispunjena, problemima obeležena, brigom obojena, na puku egzistenciju oslonjena, ova godina nam je otkrivala tajne uvale udaljenih prostranstava i na proputovanju kroz beskrajni svet pritajene lepote bojila življenje vatrometnim koloritom.

Kao skroman čin lične zahvalnosti za savršene trenutke našeg druženja u ovoj godini, poklanjam vam našu razglednicu koju smo iz udaljenih mesta zajednički ispisivali …

Miris starine, gradova nestalih pod najezdom „napretka“ i nastalih na temeljima ugasle lepote, večno nas mami u svoje lavirinte iz kojih bljeskaju likovi Tezeja i Arijadne, Odiseja i Penelope, Zevsa, Here, Apolona, Muza i Meduza… Junaci, heroji, gladijatori, dvokolice, antički stubovi sa grandioznim frizovima, naosima, kapitelima, zabatima, karijatide, mozaici …

Onaj, svima potreban, trenutak samozaborava, naslućen u istinitosti koje nam ispijanje božanskog pića donosi, probudiće u nama bahantsku razigranost i povesti nas ka ekstatičnom zadovoljstvu …

Čudesno savršena u svojoj propadljivosti – Venecija. Moja omiljena – Santa Maria della Salute …

Nepregledan u svojoj raznolikosti i ušuškan u spokoju koji se tiho razliva po bespućima drevnosti, u naše snove iskrsava Daleki Istok. U kretnjama koje kod evropljana izazivaju strah, u susret nam dolaze zmajevi donoseći sreću, zdravlje, moć i uspeh.

Pođimo u Indiju, ali pre nego što nirvanu dosegnemo u nekom ašramu, ostanimo dugo, dugo sakriveni u predivnim, bujnim, baštama neistraženih predela ove čarobne zemlje koja nas mami da joj se zanavek predamo.

Lepršavo hodeći Putem svile, zastaćemo u staroj Persiji i zadivljeni Samarakandom, u predahu putovanja, popiti kafu sa Džingis-kanom, a zatim u vihoru galopa rasnih konja, nastaviti let savršenstvom ruskih stepa.

Nestati u egzotičnim predelima, izgubiti se u prašumama Amazonije, prepustiti se netaknutoj prirodi, želja je…

Buditi se uz milozvuke rajskih ptica,
san je…

Šetati poljima orhideja tropskih predela,
lepota je…

Proputovati daleki svet, a dušu ne nahraniti u Provansi,
greh je…

Tokom sieste razigrani pružati ruke leptirićima,

radost je…

Rasprostreti latice ruža po svojim sećanjima,
uspomena je…

Od najlepših cvetova sačiniti život,
uspeh je…

Ovogodišnju knjigu uspomena zaklopićemo i odložiti na policu lepih sećanja, sa željom da u narednoj godini dosegnemo lepotu radosti življenja sa osmehom koji će neprestano obasjavati naša lica, dok nam sreća utire puteve i ostvaruje snove.

PRIJAVITE SE ZA NAŠ NEWSLETTER

 

Vi ste uspešno prijavljeni!