Omaz slatkisima

Retka su zadovoljstva koja se mogu meriti sa ekstatičnim osećajem koji rađa njupanje čokolade, sladoleda, torte ili nekog drugog neodoljivog slatkiša.

Možete pred mene izneti brdo najraznovrsnijih slanih đakonija, kavijar, ostrige, jastoga, lososa, tartufe, prstace i kakve god majstorske kulinarske kreacije, ma i najslavnijih svetskih gastronoma, ako ugledam kockicu čokolade ili kuglu sladoleda nema dvoumljenja za šta ću se mašiti. Ne samo za jednu kockicu, ali za jednu tablu od minimum 300 grama, sigurno hoću. Zašto? Zbog vrhunskog osećaja, ravnog orgazmičkom.

Sve znam. Slatkiši su moja uteha i beg od stresa, problema i nezadovoljstva u medeni, šareni, bezbrižni svet detinjstva ispunjen radošću cepanjem staniola ili oblizivanjem ostataka fila sa oboda posude tokom pripremanja poslastice. Da, oni su moj porok, moja potreba, moja droga.

Olakšanje mi je što me razumete, jer, verujem, isto osećate. Zajedno smo u ovom zavereničkom, saučesničkom, sapatničkom, zavisničkom odnosu sa tamnim, bezizlaznim carstvom opijata, zvanim čokolada.

cokoladni slatkisi

Nisu bez razloga pre više hiljada godina narodi Asteka, Maja i ostalih prastarih civilizacija, osnovni sastojak čokolade i neodvojivu čarobnu supstancu svih valjanih slatkiša, kakao, tretirali kao „božansku hranu“, a njegovo zrno koristili kao dragoceno sredstvo plaćanja. U prvo vreme čokolada se konzumirala kao napitak, a legenda kaže da je kralj Montezuma, vladar Asteka, dnevno pio i do 50 šoljica ovog omamljujućeg nektara. Jedan od najrevolucionarnijih koraka za našu civilizaciju i najbolji potez ikada učinjen, napravio je španski osvajač Armando Kortes, donošenjem čokolade iz Meksika u Evropu, početkom 16. veka. Nisu bez razloga čuveni italijanski ljubavnik Kazanova i Napoleon uz sebe uvek imali čokoladu. Jedan da bi osnažio svoje zavodničke moći, a drugi da očeliči svoju snagu tokom vojnih operacija.

Savremena nauka analizom molekularne osnove, otkrila je impresivan hemijski sastav čokolade, utvrdivši da ona obiluje fitohemikalijama koje pozitivno utiču na zdravlje čoveka, kao i da stimuliše proizvodnju endorfina, hormona sreće i serotonina, hormona raspoloženja. U njoj se nalaze i teobromin kao i manja količina kofeina što utiče na blagi stimulativni efekat koji osećamo nakon konzumiranja čokoladnih poslastica. Usled dejstva snažnih efekata feniletilamina čokolada je prihvaćena kao magična „hrana ljubavi“ koja neprestano u nama budi osećaj blaženosti i uzbuđenja.

Već 500 godina čokolada i poslastice od nje spravljene, simbol su užitka, strasti, zadovoljstva i ljubavi, tako da ne čudi podatak da prosečan čovek tokom života pojede i više od 160 kilograma čokolade. Priznajem da znatno narušavam taj prosek i mislim da se moje ručkanje čokolade može meriti tonama, a i statistika me podržava tvrdnjom da žene konzumiraju gotovo duplo više čokolade od muškaraca. Zato, navalimo na čokoladne poslastice i osetimo sva blaženstva koja će se razliti čim naše nepce dodirne njen prekrasni ukus.

griz cokolade

Kada su ispred nas slatkiši znam da nam je najmanje važno u čemu su servirani. Možemo ih jesti iz kutije, folije, činije ili pleha, ali je neuporedivo snažniji osećaj kada ih posložimo na lepe tacne ili poslužimo u slatkim, šarenim, raznoraznim posudama.

Nema ničeg zavodljivijeg, osim možda plesa Kim Besindžer u filmu „9 ½ nedelja“, od serviranja sitnih kolača na trospratne ili barem dvospratne etažere. Taj izum čistog estetskog savršenstva opčinio je sva naša čula i jako mi je žao što se njegova upotrebna funkcija svodi samo na serviranje slatkiša. Kada bismo mogli i ostale delicije posložiti na etažeru i iznositi ih na sto to bi bio čist bezobrazluk. Možda ću jednom učiniti i takvu jeres, čisto zabave radi.

etazera sa kolacima

Ništa manje privlačni nisu ni jednostavni maleni porcelanski tanjirići, obima ne većeg od kruga kojeg prave spojeni prsti ruku, na koje ćemo staviti ukusne slatke zalogaje isečenih parčića torte ili pak odabrane, mekane, u ustima topeće kolačiće iz omiljene poslastičarnice ili bakine domaće radinosti.

Preslatke su i malecke činijice (namerni pleonazam, prim. autora), tek nešto veće od odabranog slatkiša, naročito pogodne za sve one mekane, saftane, kremaste poslastice koje ćemo po više puta iz njih uzimati. A kada i poslednji ostatak fila polickamo u njih možemo staviti bombone ili komadiće čokolade i ostaviti ih na stolu da nas mame i da ih, kao onako usput, s’ nogu, kad god prođemo pored stola ćapimo i ozarimo se.

Naravno, što dekorativnije, koloritnije, šarenije posude, to je i zadovoljstvo konzumiranja slatkiša veće. Ma, to znate i sami.

tacne za kolace

Iako nam je najslađe da jednu od najomiljenijh letnjih poslastica jedemo halapljivo iz neuglednog, plastičnog porodičnog pakovanja, pokušajmo da odvojimo samo dva minuta i kugle sladoleda spustimo u porcelansku ili staklenu posudicu, obogatimo komadićima koštunjavog voća i prelijemo topljenom čokoladom. Utrošak vremena minimalan, vizuelni efekat savršen, a zadovoljstvo kušanja božansko.

A svi oni što su upravo sada odlučili da oprobaju neki preporučeni režim ishrane za redukciju kilograma kojim je zabranjen ili ograničen unos slatkiša, neka nekako smognu snage i učvrste volju i ovaj put zaobiđu poslasticu, ali neka naseckaju ohlađeno sveže voće, ubace ga u najatraktivniju činijicu i u zdravlje ga njupkaju pretvarajući se da niz grlo klizi topli čokoladni sufle pomešan sa sladoledom od vanile.

cinija sladoleda

Spremite se za vrtešku ludila koja će nastati kada uparimo slatkiše sa pravim pićem. Samo takva kombinacija dovešće nas do savršenstva u sveukupnosti ugođaja. Ništa novo, a ni pametno neću reći kada napišem da uz omiljeni slatkiš možemo piti sve ono što nama u tom trenutku prija. A ima i nekih malih preporuka, da ne kažem pravila, koje će sigurno, ukoliko ih primenimo, ukus poslastice, kao i pića, pa i celovit utisak i osećaj trenutka konzumiranja učiniti znatno prijatnijim, čak i vanvremenskim.

Najjednostavnije pravilo je da piće uz poslasticu možemo slagati po sličnosti ili suprotnosti. Uparivanje istog ukusa ima za cilj da pojača ukus hrane, dok uparivanje suprotnih ukusa priprema nas za novi zalogaj, koji bi trebao da bude potpuno svež i istakne ukus slatkiša. To bi praktično značilo da uz omiljeni desert skoro uvek možemo piti limunadu , ceđenu pomorandžu ili grejp, jer će nas njihova kiselost osvežiti, a slatki zalogaj učiniti još medenijim i omamljivijim. Ukoliko se opredelimo za neki drugi sok, trebalo bi znati da on mora biti manje sladak od slatkiša koji imamo pred sobom. Voda, bilo da je obična ili kisela, uvek je sigurica.

Ako ne možete odoleti čaši vina u bilo kojoj kombinaciji hrane, kao što joj se ni ja ne mogu odupreti, valjalo bi znati bar osnovno, tek da ne bismo napravili haos aroma i ukusa i izazvali mučninu umesto zadovoljstva. Kiselija vina se najidealnije slažu sa voćnim desertima dok starija, intenzivnija i jača vina slobodno možemo upariti sa moćnim i teškim poslasticama. I vino bi trebalo da bude slađe od deserta, jer će u suprotnom imati kiseliju i ne tako dobru aromu. Sve u svemu, najjednostavnije je slaganje slatkih, poluslatkih i vina pojačane arome sa neodoljivim poslasticama koje su nam na meniju.

vino i cokolada

Da sve one istančanijeg ukusa i nezadovoljne osnovnim preporukama ne razočaramo malo dublje ćemo zaći u ovo prostranstvo neodoljivosti i posavetovati sledeće:

Uz čokoladu slobodno naručite neki porto, šeri ili madera vino, mada se možete upustiti u avanturu i sa Pinot Noirom, širazom i grenaš sortom. Za one sladostrasnije grapa je izazovna kombinacija, a konjak idealna, pogovoto ako je „Martell V.S.O.P“ ili „Martell Cohiba“.

Uz voće i voćne salate nesmetano se prepustite penušavim vinima, šampanj ili likerskim roze vinima. Oni odvažniji neka se opredele za stara, slatka crvena vina ili beli Sauternes.

Manje slatki suvi kolači ili keksići idealni su da se uz njih ispija prošek, muskat ili neko jako slatko vino, kao što uz kafu, čaj ili konjak bivaju savršeni za popodnevni predah, dok kolačići bez čokolade traže i starija penušava vina (doux ili demi-sec šampanjce), poluslatka i slatka bela vina.

Krem pudinzi i voćni kolači najbolje klize uz slatki rizling i muskatna vina, a ukoliko vam je omiljeni desert čiz kejk, obavezno ga probajte uz ružičasti šampanjac. Nećete verovati koliko će dobiti na punoći ionako snažnog ukusa.

slatkisi na tanjiru

Tradicionalno slasne tulumbe, baklave, kadaif možemo bez straha zaliti bermetom, tokajem, portom, šerijem ili nekim poluslatkim vinom, dok uz suvu pitu, pored navedenih, treba probati i odabrano polusuvo vino.

Kolači bogati filom i prelivima idealni su uz polusuva penušava vina,kao i aromatična polusuva i slatka bela vina, dok se sočni tiramisu, zbog dominantnog ukusa kafe i likera u kolaču, idealno slaže sa „Baileys“, „Godiva“, „Sheridan’s“ ili nekim drugim kremastim likerom od kafe i čokolade domaće proizvodnje.

Uz sladoled su neodvojiva likerska vina, polusuva penušava vina i aromatična slatka vina. Možemo odabrati i traminac, muskat, poluslatki šardone ili prošek. A ako smo ljubitelji jabuka, uz njih kao i uz sve kolače pripremljene od ovog sočnog domaćeg voća, birajmo rizling, bermet ili tokaj.

Ukoliko preskočimo slatku poslasticu i odaberemo koštunjavo i suvo voće onda je najbolje upariti ga sa šeri vinom, sec ili dry šampanjcem kao i konjakom, „Hennesy X.O“ ili „Hennesy Paradis“.

Jedino je važno da, za razliku od vina koje ispijamo nakon zalogaja poslastice, konjak pijemo dok je hrana u ustima, jer na taj način se ublažava jačina konjaka, a pojačava ukusna aroma koja se razliva telom.

carstvo slatkisa

Svašta bi se još moglo pisati na ovu temu. Padalo mi je na pamet da se upustim i u uparivanje svakog pojedinačnog slatkiša sa jedinstveno odabranim vinom određenog proizvođača, ali shvatih da bi to bilo ravno pisanju doktorske teze. Nije da nemam vremena da se i u tako nešto upustim, ali trenutno mi je neuporedivo draže da se prepustim sladostrasti koje će probuditi poveće parče Saher torte i čaša Brunella di Montalcina, na koje ću navaliti čim stavim tačku na ovaj tekst.

Mmmmmmmm…..

PRIJAVITE SE ZA NAŠ NEWSLETTER

 

Vi ste uspešno prijavljeni!