Vrste vina – kako odabrati savršenu bocu vina

Vrste vina se danas mogu kategorizovati veoma široko, a osnovna podela bi bila na: bela, crvena, roze, penušava i specijalna vina. Izbor savršene boce vina zavisi od svakog našeg posebnog trenutka kada sa bliskim prijateljima delimo zadovoljstvo i kada uz čašu pažljivo odabranog vina uživamo u zajedničkom druženju. I samo tada, u vinu je istina… u vinu je sloboda… u vinu je strast… u vinu je tajna…

Nekoliko zanimljivosti o vinu

Zapisi sa glinenih pločica beleže da se prvo vino točilo na jednoj od najvećih gozbi u istoriji povodom proglašenja prestonice asirske države, koju je organizovao kralj Asurnasipal II oko 870. godine p.n.e, a arheološki dokazi otkrivaju postojanje vina još u doba neolita. Da vino vuče korene iz Asirije kazuje i Biblija, pošto je Noje, nakon Potopa, na planini Ararat zasadio prvi vinograd.

Loza je iz Azije preneta u Egipat, pa u Grčku i stari Rim, da bi se proširila na ceo svet. Egipatski faraoni su sa amforama vina proslavljali svaki poseban događaj svoje vladavine, a uz zdravicu su i ispraćani u zagrobni život. Starogrčki i rimski carevi slaveći Dionisa ili Bahusa, boga veselja, umetnosti, ljubavi i vina pravili su veličanstvene ceremonije užitaka, bahanalije, nama poznate iz brojnih zapisa koji ih do u tančine opisuju.

I Srbija je od davnina bila zemlja vinograda, a iluziju da je rakija naše izvorno, tradicionalno piće treba razbiti, jer se ona odomaćila u našim krajevima nakon što smo je usvojili od Turaka. Jedini vladar koji je imao svoj „vinovod“ jeste car Dušan, a glinenim cevima vino je teklo od carskih podruma u Velikoj Hoči do njegove prestonice, Prizrena.

Danas su najpoznatije vinske regije Toskana (Italija), Burgundija, Bordo i Šampanja (Francuska), Mozel (Nemačka), Dolina Napa (SAD), Barosa (Australija), Mendoza (Argentina), kao i mnoge druge, jer je poslednjih godina vinski turizam u velikom porastu.

Pošto nam je Toskana geografski najbliža, ističemo zanimljivosti vezane za najbolja vina ove italijanske pokrajine:

Regija Montalcino, čije ime vodi poreklo od jedne vrste hrasta kojom je nekada davno bio pokriven teren ovog mesta, poznata je po izuzetnom vinu – Brunelu, tako strasnom, kao ljubav na prvi pogled za koju znamo da će trajati do kraja života. Ovo čarobno tamno modro vino, spravljeno od 100% sanđoveze groso sorte grožđa, prvi put je sipano u čaše još u 14. veku, a pod imenom Brunelo pojavljuje se polovinom 19. veka.

Dominantno markantno purpurne boje prezrele višnje i snažne, čvrste teksture, usporeno se sliva sa ruba čaše nakon ispijenog gutljaja, dok nas opijaju mirisne note svih zrelih plodova bogatih voćnjaka i nežna aroma hrasta obogaćenog vanilom, čokoladom, kupinom i crnom višnjom, sa mirisima čiste kože i notom ljubičice. Jedra raznolikost snažno upletenih moćnih sila jakog bukea donosi grandiozno razmetanje luksuznih ukusa koji nam, sladeći nepca, daruju neponovljiv osećaj uzdizanja.

U ponudi brojnih proizvođača ovog ekskluzivnog vina, opredelite se za vinarije Banfi, Biondi-Santi, Barbi kao i Gaja i Antinori.

Regija Chianti, ravnija, mirnija i kultivisanija, poznata je po vinu predstavljanom u jedinstvenoj bokastoj flaši „fijasko“ obavijenoj isprepletenim prućem. U preslatkom seocetu Castellina in Chianti možete se okrepiti čašom nadaleko čuvenog „Chianti Classico“ vina. Bezbrižno lake, cvetne note i pomešane arome trešnje, višnje i šljive, čine da ovo jednostavno vino osvežavajućeg ukusa svojom lakoćom ispunjava čula. Vino je nežno, klizeće, pitko, ali opojno i omamljivo, sa dubokim tragom cimeta i duvana,

Danas kjanti klasiko mora imati minimum 80% sanđoveze sorte grožđa, nešto kanajola, kaberne sovinjona ili malvazije, a jedina vina koja na vratu boce imaju oznaku crnog pevca ukazuju na autentičnost i pripadnost zvaničnom Konzorcijumu „Chianti Classico“.

U San Gimignanu, koga svrstavaju u jedno od najlepših mesta na svetu, treba probati dobro prohlađeno vino „Vernaccia“, tipično za ovo seoce. Zlatnožuta, sveža boja pokošenog sena u kombinaciji sa vernacija mešavinama sorti grožđa i sa malim dodatkom trebjano ili malvazija sorti donosi nam jedno prepoznatljivo, harizmatično belo vino moćne, pune teksture, snažnog floralnog bukea, suvo, pomalo hrskavo, ali čistog harmoničnog ukusa oštre kiselosti i blago gorke završne note. Jednostavno, glatko, pitko.

Seoce Bolgheri, u oblasti Livorno, nedaleko od obale mora, postalo je svetski poznato kada je krajem prošlog veka, do tada nedovoljno poznato vino iz vinarije Tenuta San Guido, „Sassicaia“, pobedilo široko razuđeni asortiman bordo vina. Čvrstina, snaga i postojanost ukusa čine da Sasekaja daje: odlučnost, dominaciju, punoću i zrelost.

Veličanstveno snažna i postojana tamna boja na granici ugasle bordo, zagasito rubin i moćno ljubičaste, sa gustinom koja tromo klizi grlom, donosi utisak ispijanja nekog tajanstvenog alhemijskog napitka. Brutalno dominantnog ukusa kaberne sovinjona, uz zavodljivu aromu zrele kupine i bobičastog voća, uravnoteženo, skladno i čistokrvno aristokratski, ovo vino će zagospodariti našim mislima i telom. Ne treba se opirati. Prepustimo mu se.

Serviranje vina – mali saveti za idealno posluženje vina

Spravljanje vina je nauka… serviranje vina je tehnika… ispijanje vina je umetnost…

Za spravljanje vina potrebno je ogromno znanje i još veće iskustvo, a za serviranje, poznavanje tehnike.

Oni koju to umeju maestralno da rade, vrhunski somelijeri, naučiće nas osnovnim pravilima:

• suva pre slatkih vina
• bela pre crvenih vina
• starija pre mlađih vina

Svako vino služi se na drugačijoj temperaturi:

• penušava vina 5 – 8 °C
• mlađa suva bela vina 8 – 12 °C
• starija bela vina 10 – 14 °C
• rose vina 8 – 12 °C
• lagana crvena vina 12 – 16 °C
• jaka puna crvena vina 16 – 20°C
• desertna vina 8 – 10 °C

Pre sipanja u čašu, svako vino treba „dekantirati“, izliti u posebnu „posudu“, dekanter, kako bi se odvojilo od taloga, bojenih materija, tanina i kristala vinske kiseline. Tradicionalno, dekanirana su samo zrela crvena vina da bi se vino odvojilo od taloga i lagano provetravalo nakon godina provedenih u boci. Danas, enolozi preporučuju da se svako vino pre posluženja prvo izlije u ovu posudu kako bi bilo prozračnije i glatkije, otkrilo svoju kompleksnost i bilo spremno da nam, sipano u adekvatnu čašu za vino, podari sve blagodeti koje poseduje: boju, ukus, miris, balans, aromu i buke.

Dekanteri su najčešće izbočenog oblika, a njihova površina omogućava vinu da uzme više kiseonika. Mogu biti različitog oblika, veličine i zapremine, a prilikom sipanja vina obično se pune do najšireg dela flaše.

Zrela vina treba polako sipati u dekanter, da se lagano i glatko sliva niz zidove, ne dozvoljavajući da talog napusti bocu. Mlađa vina treba žustro i brzo sipati, da snažno i penasto prskaju, jer je neophodno izbaciti što više ugljen-dioksida iz pića.

Vino i hrana – osnovna pravila uparivanja hrane i vina

Punoća ukusa hrane posebno se ističe ako se konzumira uz odgovarajuće vino:

• pola sata pre jela služi se suvo vino ili porto ili penušavo vino
• suvo belo vino ide uz piletinu, ćuretinu, prasetinu, zečetinu, belu ribu, pice, paste…
• crveno vino odlično je uz govedinu, jagnjetinu, svinjetinu, pačetinu, guščetinu, ćuretinu, roštilj, divljač ili divlju perad…
• blago crveno vino idealno je uz vegetarijansku hranu
• penušava i slatka vina najbolje je konzumirati uz slatkiše, sireve i voće
• šampanjac je izuzetak – on se može piti uz bilo koje jelo

Koje se čaše koriste za određene vrste vina?

Kao što se čovek poznaje po odeći, tako se vino poznaje po čaši, kaže stara izreka, a poznavaoci preporučuju:

• veće i šire vinske čaše se koriste za crvena vina sa snažnim bukeom
• manje i uže čaše koriste kako bi se koncentrisala delikatnija aroma lakših belih vina
• visoke i uske čaše namenjene su za penušava vina

I još par saveta: čaše za vino drže se isključivo za nožicu ili bazu, nikad za telo čaše, da bi se sprečilo zagrevanje vina; vino se ne sipa do vrha čaše, već se ostavlja prostor od najmanje trećine, kako bi se oslobodila aroma određenog vina.

Dobro vino još je bolje kada se sipa u odgovarajuće Riedel čaše za vino, namenjene svakoj specifičnoj sorti grožđa, a najbolje je kada se dekantuje u savršenim dekanterima kojima vino putuje kroz krivudavi vrtlog kristalnih oblina.

Izuzetnu pažnju treba posvetiti odabiru čaša u koje ćemo sipati vino, jer dobro je poznato da svaka sorta vina traži idealnu čašu, kako bi savršenstvo ovog napitka dobilo svoje potpuno ovaploćenje pod našim nepcima. Osnivač kompanije Riedel prvi je prepoznao značaj oblika čaše na percepciju ukusa vina i dugogodišnjim radom sa vrhunskim enolozima i somelijerima dizajnirao je veliki broj vinskih čaša koje svojim osobenostima ističu ukus pića, naglašavaju punoću arome i čuvaju sve kvalitetne sastojke svake posebne sorte.

Izaberite najbolju čašu za omiljeno vino

Riedel čaše su jedine koje mogu da od svakog vina naprave još bolje, od osrednjeg dobro, od vrhunskog savršenstvo.

Kaberne, kao vino kompleksnih aroma, snažnog ukusa i intenzivnog mirisa, služi se iz većih, oblijih čaša širokog tela, koje dozvoljavaju vinu da diše. Blago sužavanje ka otvoru potrebno je da se u njemu osnaži ukus i intenzivira miris ovog crvenog vina, kao i da sve opojne arome direktno upijemo preko nosa, koji treba da je što bliži otvoru čaše. Specifičan oblik čaše usmerava vino ka središtu jezika, što utiče na snažan osećaj punoće ukusa. Kaberne se sipa u manjim količinama, do najšireg dela tela čaše, kako bi se omogućilo da se potpuno razlije i da dominira u svom neodoljivom ukusu.

Čaše za bordo su izrazito visoke i velike zapremine, što je potrebno da bi vino moglo dugo i lagano da klizi do zadnjeg dela usne duplje gde se najbolje osećaju i prepoznaju svi ukusi ovog složenog vina. Ovakav oblik čaše omogućava i mladim, nedovoljno formiranim vinima da dišu i oslobode se svih kiselina, pre nego što ih konzumiramo.

Pino noar i burgund služe se iz čaša prepoznatljivih po otvoru koji je blago izvijen prema spolja čime se mirisi i specifične nijanse ukusa usmeravaju direktno ka nosu i ustima. Razlikuju se po tome što je čaša za pino noar veoma širokog tela i užeg otvora, dok je za burgund otvor nešto širi. Zaobljenje čaše intenzivnije naglašava mirise i jedinstvene arome, dok vino dodiruje vrh jezika i daje mogućnost da osetimo najdelikantnije nijanse sveukupnosti aroma.

Čaše za belo vino su jednostavnijeg oblika, a osnovna karakteristika je prepoznatljivo telo u obliku slova U, ravnijih linija i proporcionalnog otvora, što sve čini da skladno zadržavaju arome i čuvaju nižu temperaturu pića. Svi tipovi čaša za bela vina su užeg tela koje ne dozvoljava ulazak previše vazduha, čime se čuva balans nežnih cvetnih, citrusnih ili voćnih aroma usmeravajući ih direktno prema nosu i ka sredini jezika, gde se najraskošnije i osećaju.

Penušava vina, poput šampanjca ili proseka, prepoznatljiva po razigranim mehurićima, serviraju se u visokoj čaši izduženog, elegantnog tela i uskog otvora, koja čuva vino od oksidacije, održava nisku temperaturu i omogućava brz i tanak mlaz koji direktno klizi u dubinu usne duplje.

Desertna vina, uglavnom su pokuslatka ili slatka i služimo ih nakon obroka, uz desert. Pošto sadrže veći procenat alkohola, serviraju se u manjim količinama u čašama manje zapremine i dimenzija. Čaše za desertna vina najčešće su ravnijih linija i užeg otvora kako bi se ukus osetio u sredini usta i na nepcu, bez preteranog širenja dodatne slatkoće.

Obradujte sebe i svoje drage prijatelje omiljenim vinom koje ćete servirati u odgovarajućoj, magičnoj čaši i prepustite se dodiru slasti po nepcima, nestašnom vrludanju misli i potpunom opuštanju svih čula.