Ako mislimo da je vreme kuvanja jela tokom cele noći prošlo, grdno se varamo. Svako od nas imao je priliku da čuje domaćicu koja na pohvalu pripremljenog specijaliteta kaže da ga je ostavila da „pućka“ preko noći, na laganoj vatri ringle šporeta ili u rerni. Sigurno je da naše bake, pa i naše majke, još uvek sarmu, podvarak, prebranac, svadbarski ili kiseli kupus, pihtije, kolenice, razna pečenja, bob i mnoge druge domaće specijalitete pripreme u predvečernjim satima, a dugim noćnim časovima prepuštaju ukrčkavanje, sve da bi jelo bilo ukusnije, kako same kažu.
I neprestano pominju neko posebno posuđe. Čuli smo za zemljane posude, pekače, sačeve, tave, „tučane“ šerpe, „gusane“ tiganje i ostala mnogobrojna kuhinjska pomagala, mlađim generacijama nepoznatog jezičkog porekla. Mnoge od njih nikada nismo videli, a kamoli pomislili da u njima spremamo hranu.
Sa druge strane brzina vrtloga haotičnog življenja koji nas usisava pruža nam hemijski ušpricana, pesticidima i steroidima obogaćena polugotova jela i sajber kuhinje u kojima i bez kontakta sa hranom, putem kompjuterskih programa, „pametnih šporeta“, android sprava, a verujem, uskoro i robota, možemo i na daljinu, glave zagnjurene u hrpu nedovršenih obaveza u kancelariji, spremiti ručak u sopstvenoj kuhinji.
Moje iskustvo sa „pametnom“ rernom kojoj bih, da je nisam izbacila, sada slavila punoletstvo, a koja je u to davno vreme koštala kao automobil srednje klase, katastrofalno je. Mlada i ambiciozna, sa karijerom u usponu, nabaždarena ka ostvarivanju ideala „super žene“, odlučna da budem savršena poslovna žena, majka i domaćica, opredeljujem se da opremim kuhinju poslednjim „krikom“ tehnologije, super-rernom koja sama kuva, sama se pere, koja jedino nije umela jelo da postavi i da sudove posloži. Radujući se što ću uspevati da i dok sam na poslu ili sa klincima u parkiću skuvam ručak, kupujem tu sajber spravu, i pored paprene cene koju je imala, verujući da će mi postati najbolja drugarica i umesto mene obaviti većinu poslova vezanih za kuhinju.
Kad ono, fijasko. Za više od decenije koliko je bila u mom posedu čudesna rerna ni jedan jedini put nije pokazala svoje umeće čarobnjaka, ako izuzmemo program „samopranja“ na koji sam je nekoliko puta uključila da baš ne bih morala satima da je ribam od obgorelih naslaga isparenja koja su se taložila po njenoj unutrašnjosti.
Mogućnosti programiranja ove rerne, prema kojima sam mogla da ukucam parametre da se upali u određeno vreme i zagreva na zadatoj temperaturi, pa da povećava ili smanjuje temperaturu i vreme prženja kako ja diktiram, ni jedan jedini put nisam iskoristila. A kako da ih iskoristim kada me je mama učila da kada nisam kod kuće nikako ne ostavljam šporet uključen. Pa sve i da mama nije u pravu (a koja to mama nije u pravu!) nisam bila baš toliko smela da daljinskim upravljanjem palim električne uređaje i verujem u njihovu postojanost. I ne samo zbog straha od požara. Bila sam sumnjičava i u podešenost programa, vremenske parametre, visinu temperature, jer kad ne mogu virnuti kroz prozorče rerne, bocnuti, okrenuti, preliti jelo, ne mogu ni biti sigurna u ishod takve pripreme hrane. A, sve i da to savršeno funkcioniše, šta ako nestane struje? Ja, opuštena, skakućem sa dečurlijom po parkiću verujući da je jelo gotovo, a kada se brojna izgladnela usta vrate kući i pohrle za sto, ima se šta videti: jelo u sirovom stanju proviruje iz pleha. Gde je tu „super žena“?
Danas, osim „pametnih“ rerni imamo i „pametne“ šerpe. Nova tehnologija omogućava da putem aplikacije na mobilnim telefonima android generacije uparimo svoju šerpu sa mobilnim telefonom i da jednim klikom, podešavajući parametre vremenskog trajanja kuvanja i idealne temperature, dobijamo obaveštenja o toku pripreme jela, koracima koje treba da preduzmemo kao i signale o završetku kuvanja. Očekujem da će uskoro tehnologija toliko uznapredovati i da ćemo imati mogućnost da u ovaj sistem povežemo i „pametni“ šporet i da nalazeći se daleko od kuhinje, naredimo svim ovim spravama da započnu kuvanje.
Možete me proglasiti prepotopskim izdankom, isuviše tradicionalnom i staromodnom, ali lično se nikada ne bih usudila da poverenje potpuno poklonim elektronici i prepustim joj paljenje, zakuvavanje, grejanje, vrenje i gašenje mog šporeta ukoliko mene nema u blizini. A skupo plaćati i koristiti ove opcije dok švrćkate kućom, bespredmetno je i sterilno, jer lepotu mešanja, probanja, lickanja prstiju, začinjavanja, prevrtanja, podlivanja hrane, niko vam ne može nadomestiti.
Usuđujem se da otkrijem mojih 5 top proizvoda za svaku domaćicu zahvaljujući kojima dobra kuvarica postaje savršena:
- Top Serve činije – staklene posude za čuvanje hrane sa sitom na dnu, koje ne dozvoljava da se hrana kvari u svom soku, i mehanizmom na hromiranom ili plastičnom poklopcu koji omogućava hermetičko prijanjanje za posudu i propuštanje taman onoliko vazduha koliko je namirnicama potrebno za njihovo čuvanje u frižideru. Ove posudice različitih veličina savršeno i bez gubitka svežine i vitamina sačuvaće i nekoliko dana očišćenu, opranu, iseckanu ili začinjenu hranu, a nas spasiti muke da moramo istog trenutka da pripremamo obed. Sa druge strane, možemo ih i kasnije iskoristiti za odlaganje manjih količina već skuvanog jela.
- Ekspres lonac – davnašnje čudo tehnike, a današnja potreba. Magična posuda koja čini da nemoguće postane stvarno. Ako ste sanjali o tome da pasulj ili sarmu pripremite za sat vremena, sa ovim čudom to ćete i uspeti. Supu, kupus, grašak, boraniju, kao i ostala domaća jela možete izneti na trpezu već posle pola sata, a u dinstanom mesu i povrću uživaćete za oko 10-tak minuta. I nemojte se plašiti upozorenja o mogućnosti „eksplodiranja“ ove naprave. Ukoliko lagano ispustite vazduh pod pritiskom sabijen u loncu i blago ga prohladite pre otvaranja, ništa se ne može desiti, osim blagog šištanja pare koja će tom prilikom izaći.
- Vitalis posuda – multifunkcionalna posuda sa pregradama koja nam omogućava da istovremeno kuvamo više različitih vrsta namirnica. Na dno možemo posložiti komade mesa, šnicle, ribu, kao i neku čvršću hranu kojoj je potrebno nešto više vremena za pripremu, dok pregrade koje ćemo poređati iznad, služe da u njih stavimo ili druge vrste mesa ili povrće po izboru, koje se neće mešati, a koje ćemo vaditi nakon što dostignu trenutak u kome će biti idealno skuvani. Serviranje je olakšano utoliko što je svaka namirnica zasebno pripremljena, a po želji ih možemo i pomešati.
- Vok – praktična ovalna posuda za brzu pripremu hrane, dublja i šira od tiganja, na koga svojim oblikom podseća, dozvoliće da na jakoj vatri brzim protresanjem sadržaja, pripremimo ukusno jelo na istočnjački način. Sitno seckanu sirovu hranu, razne vrste mesa i povrća za svega par minuta i sa nekoliko kapi ulja, prigotovićemo za ukusan obrok. Važno je da kuvanje zaista traje koliko i naša omiljena pesma, ne duže od nekoliko trenutaka, i da se hrana nikako ne raskuva, već da ostane „polupripremljena“ kako bi zadržala sve vitamine u sebi.
- Tiganj – stara sprava u novom ruhu. Nikada nije menjao izgled plitke, okrugle posude sa drškom namenjene pečenju i prženju, ali je menjao svoje ruho. Od emajliranog gvozdenog, čeličnog, preko aluminijumskog, bakarnog i keramičkog, sa različitim nelepljivim „presvlakama“ poput teflona (koji je deklarisan kao kancerogeni), CeraDura, PermaDura i sličnih novoosmišljenih materijala. Idealan je troslojni WMF-ov „ProfiResist“ model, sačinjen od hromiranog čelika 18/10 ispunjen aluminijumskim punjenjem, završen hrom-čelik slojem i obložen rupičastim“saćem“ nelepljive čelične strukture koja čini da sva hrana koju pripremamo na tiganju, klizi sa njega i ne lepi se za njegovo dno.
Osim ovih super-heroja naše kuhinje, ne smemo zaboraviti još nekoliko pomagala sa kojima ćemo znatno brže i lakše pripremiti sve namirnice za kuvanje:
- Univerzalni nož, ergonomskog oblika prilagođen našoj ruci i britkog sečiva, koji će, kao laserom, na jednake delove iseći sve što nam je potrebno.
- Višestrano stabilno rende sa nekoliko funkcionalno nazubljenih noževa različitih proreza, koje će zameniti mnogobrojne seckalice.
- Presa za beli luk, jednostavna, fleksibilna, ležerna sprava, koja čini da jednim stiskom idealno usitnimo svaki čen, a da pri tome sačuvamo ruke od jakog mirisa.
- Hvataljke za hranu, nalik štipaljkama, sa kojima na jednostavan način okrećemo sve namirnice prilikom kuvanja, a potom iznosimo na sto kao pomagalo prilikom serviranja.
- Nekoliko raznovrsnih varjača, lopatica, servera, kutlača, za mešanje, okretanje, ceđenje hrane tokom pripreme, takođe i za posluživanje.
Znate da nisam zagovornik ograničavanja kretanja žene isključivo u kuhinjskom prostoru, niti plediram da njeno prirodno stanište jedino bude uz šporet. Ogorčeni sam protivnik tog „pasivnog ofsajda“ u koji nas smeštaju, pa samim tim, ne prepuručujem mnogosatno obitavanje u njemu, celodnevno pripremanje i briskanje, kao ni celononoćno „pućkanje“ hrane.
Iako sam bliža svemogućim ženama poput Lare Kroft, Eme Frost ili Modesti Blejz, nisam pristalica ni sajber tehnologije, telepatskog pripremanja hrane, daljinskog paljenja šporeta, neprestanog slanja molitvi da svevišnji dovrši kuvanje i eliminiše mogućnost neprijatnog iznenađenja.
Glasam za zlatnu sredinu – savršeno posuđe i kuhinjska pomagala koja će maksimalno skratiti vreme pripreme hrane, ubrzati i olakšati kuvanje, a pri tome sačuvati sve nutritivne vrednosti namirnica. Sa minimalnim utroškom vremena sve potencijalne nevolje možemo izbeći, a uz zanosnu muziku krčkanja i divne rituale probanja, začinjavanja, prelivanja i oblizivanja prstiju, nemerljivo zadovoljstvo će nas obuzeti.
