Koliko god nam se činilo da prilikom postavljanja stola možemo pustiti mašti na volju, baš i nije tako. Sto za ručavanje nekada podseća na prometnu raskrsnicu ili kružni tok sa kojima nema šale, već samo strogo definisanih pravila kojih se moramo pridržavati, gde god se nalazili i na kojoj god hemisferi obedovali. Inače, eto belaja…
Lepo postavljen sto podjednako pričinjava uživanje za oko, koliko i za nepca. Za pravilno postavljanje stola, raspored tanjira, čaša kao i pribora za ručavanje, potrebno je poznavati i strogo se pridržavati nekih osnovnih pravila, dok su za dekoraciju, uklapanje boja, aranžiranje ukrasa i serviranje hrane zaduženi naša inspiracija i kreativnost.
Više puta sam pisala o postavci tanjira i čaša, nekako nepravedno zapostavljajući escajg t.j. pribor za ručavanje, kao da je on neko pastorče, a ne osnovni, neodvojivi, preko potreban „alat“ bez koga je nezamislivo obedovanje.
Reč escajg (Essen Zeug) nemačkog je porekla i u prevodu znači pribor za jelo. U osnovni pribor sadaju kašika, viljuška i nož, a mogu se proširiti sa desertnim setom (kašika, viljuška, nož), setom za ribu (viljuška i nož), setom za špagete (kašika i viljuška) kao i velikim brojem dopunskih delova, poput kašičica za čaj ili kafu, kutlača, servera, velikih kašika za variva, noževa i viljušaka za razne vrste mesa, hvataljki za puževe, rakove i svakojakim neverovatnim „spravama“ koje su napravljene da olakšaju konzumiranje specifične vrste hrane.
Sve te raznorazne ponuđene zavrzlame često nam deluju nepotrebno, misleći da se apsolutno sve može jesti osnovnim priborom, ali nismo ni svesni, koliko baš taj specifični oblik, zakrivljenje, ispust, oblina i sl. kod određenog proizvoda olakšava upotrebu prilikom korišćenja. Nije to baš bez ikakvog smisla neko načinio drugačijim. Upotrebom ovih, posebnijih i ređe korišćenih, delova pribora nema nelagode, teškoće, ispadanja, prosipanja, a samim tim nema ni neprijatnosti za stolom.
Mi, Srbi, izuzetno smo ponosni na legendarnu priču o davnašnjoj upotrebi escajga, još iz perioda Nemanjića, kada evropski dvorovi nisu znali za postojanje ikakvog pribora za ručavanje. Kada su krstaši na čelu sa Fridrihom I Barbarosom, 1189. godine prolazili kroz srpske zemlje, susreli su se sa Stefanom Nemanjom koji ih je ugostio na svom dvoru. Ostalo je upamćeno da su se evropski velikaši bahato i nekulturno ponašali za stolom, jeli su prstima i brisali usta rukavima, dok su naši plemići uveliko koristili metalne kašike i viljuške.
Nož su imali svi, jer je on, predstavljao oružje, a prema potrebi se koristio i za vreme obroka, da se njime iseče veći komad mesa. Kako su se kašika i viljuška našle na stolu srpskih velmoža u doba Nemanjića, nemamo podatke, ali materijalni spomenici iz nešto kasnijeg perioda ukazuju na postojanje delova metalnog escajga na stolu srpskih velikaša.
Kada se dobro zagledamo u izuzetnu fresku sa motivom Tajne večere iz Bogorodičine crkve u manastiru Studenica, privući će nam pogled viljuške i noževi koji se nalaze na stolu, kao razbacani, između nekoliko repa i komadića hleba. Ono što je interesantno jesu dva, potpuno različita tipa viljušaka, sa dva i sa tri zupca. Veličina i položaj viljušaka sa dva zupca koje su u paru sa manjim noževima oštrog vrha, ukazuju na postavljeni pribor za ručavanje, dok je viljuška sa tri zupca znatno veća, sama, na sredini stola, i kao da predstavlja viljušku za serviranje hrane.
Koliko god bi mi bilo drago da je još u davnom 12. veku srpski dvor posedovao kompletan escajg za ručavanje i da je oslikavanje freske u Studenici sa početka 13. veka bilo autentično predstavljanje postavke stola toga doba, mnogo je bliže istini teorija da su prilikom restauracije Bogorodičine crkve 1568. godine na fresku kasnije dodati viljuške i noževi, jer je način individualnog postavljanja escajga pred osobom momenat potonjeg vremena, pošto se praksa zajedničkog korišćenja posuđa zadržala sve do 16. veka u evropskoj kulturi obedovanja. Takođe, i prema obliku, materijalu i načinu izrade na fresci predstavljene viljuške, izuzetno su slične sačuvanom priboru za jelo koji datira pre 1690. godine. Znači, mit o krstašima koji su u Srbiji videli uglađene plemiće koji se služe escajgom, ostaje u domenu domaće fantastike.
Još su i srednjovekovni prikazi pribora za ručavanje nedvosmisleno pokazivali ono što je danas strogo, nenarušivo pravilo prilikom postavljanja escajga na sto. Viljuška se po pravilu postavlja levo od tanjira, a nož i kašika desno (ovo važi čak i ako znate da će na tom mestu sedeti levoruka osoba). Nemojte se iznenaditi ili uplašiti ukoliko vas na stolu dočeka nekoliko viljušaka i noževa različitih veličina postavljenih pored tanjira. Pribor koji će se prvi koristiti (za predjelo) stavlja se najdalje od tanjira, a onaj koji će se koristiti poslednji (za glavno jelo) stavlja se najbliže tanjiru. Prilikom jela uvek uzimate onaj pribor koji je najudaljeniji od tanjira, a kako se menjaju jela pred vama, tako i vi menjajte pribor.
Noževi se postavljaju sa oštricom okrenutom prema tanjiru, a ukoliko nema jela koja se konzumiraju kašikom, ona se neće postaviti. Ako se za glavno jelo isključivo servira riba, onda se postavljaju viljuška i nož za ribu, viljuška, takođe, sa leve, a nož sa desne strane. Jedini dopušteni izuzetak od ovih pravila je kada su na jelovniku specijaliteti koji se jedu samo viljuškom — tada se viljuška postavlja desno od tanjira — i špageti, za koje viljuška i kašika menjaju mesta. Pribor za desert (viljuške i kašičice) postavljaju se s gornje strane tanjira jedno pored drugog, ali tako da je drška kašike okrenuta prema desnoj strani, a drška viljuške prema levoj.
Danas, escajg je postao više od neophodnog pribora za ručavanje. Svakako, najcenjeniji su escajzi izrađeni u srebru, legendarnom metalu, simbolu luksuza, briljantnosti, ženstvenosti i alhemije. Iako sjajni, nisu blještavi, izuzetno su kvalitetni, vredni i generacijama prenosivi. Kroz kreacije i bravure u izvedbi, najcenjeniji evropski proizvođač stone srebrnine, francuska kompanija Christofle, vidi umetnost savremenog življenja na jedan veoma lični način, kroz domišljatu mešavinu osećajnosti, druželjubivosti i obostranog zadovoljstva. Elegancija i oduševljenje su sveprisutni, naročito za stolom, koji ostaje važan izvor ekspresije.
Od romantične večere za dvoje do opuštenog branča, porodičnog ručka ili formalnih obeda, stil je podeljen između nasleđa i mode, tradicionalnog i savremenog, što srebrnini daje pečat svih pravaca u dekorativnoj umetnosti. Srebrnina se uvek prilagođavala estetskom rečniku velikih umetnika i avangardnih arhitekata, modernističkih kujundžija i savremenih velikana dizajna, ali je i nosila lični, suptilni spoj emocija i bila pratilac svih dragocenih trenutaka u životu.
Uživajmo u svojoj srebrnini dan za danom, jer je vremenom sve lepša. Koristeći je svakodnevno, ne samo da ćemo sebi priuštiti nemerljivo zadovoljstvo već ćemo i na taj način sprečiti njenu oksidaciju.
Cenovno rasterećenija, a izvedbeno jednostavnija i u dnevnom korišćenju znatno opuštenija, jeste izrada escajga u posrebrenju, koja podrazumeva da se osnova escajga izrađenog u čeliku postupkom galvanizacije „presvlači“ slojevima srebra različite debljine. Posebnim načinom finalne obrade escajgu se može dati visoki sjaj ili matiran izgled, kao što se i reljefastim površinama može načiniti patina ili senka i tako naglasio rustičan izgled.
Zlatna ili delimično zlatna dekorativna finalna obrada dostupna je skoro na svakom escajgu. Nanešen preko srebra, ovako raskošan materijal nekada je bio rezervisan za kraljevske porodice, dok se danas može nanositi i na posrebrene komade, ali i na escajg potpuno izrađen u čeliku. Dekorativna pozlata podrazumeva potpuno ili delimično nanošenje slojeva zlata, koji se broje u mikronima, na delove escajga, a u zavisnosti od osnovnog materijala u kome je izrađen escajg, kao i od debljine slojeva zlata zavisi i njegova cena.
Da bismo bili malo nevaljali, predstavićemo i pravu poslasticu, kada su escajzi u pitanju. To je neverovatni „Malmaison Diamonds“ jedan od istorijskih modela gospodskog stila, koga karakterišu blještavi dijamanti utisnuti u srebrnu ručku escajga.
Obučen u slapove dijamanata najfinije čistoće ovaj personalizovani escajg smelo reinterpretira klasiku, a vrhunac glamura predstavlja uživanje u draguljima pod prstima, koji otkrivaju i ukuse hrane sa jedinstvenom notom. „Malmaison Diamonds“ pribor za jelo imitira sjaj nakita dama na raskošnim večerama, a ovaj raritet zahteva 6 meseci preciznog rada, da bi na kraju dobili “bezobraznu” interpretaciju klasičnog dizajna, čije je prisustvo impozantno i neodoljivo.
„Malmaison Diamonds“ escajg postoji u 2 verzije:
- “tradicionalna”, koju karakteriše mnoštvo dijamanata ravnomerno raspoređenih po ivici drške. Set od 110 različitih delova escajga ima približno 12.000 dijamanata sa ukupnom vrednošću od oko 70 karata.
- “kiša dijamanata”, koju karakteriše neravnomeran raspored dijamanata u centru svake drške. Set od 110 delova uključuje približno 3.000 dijamanata sa ukupnom vrednošću od oko 70 karata.
Porudžbine su specijalne, a cenu vam nećemo reći, izuzev ukoliko ste mnogo ozbiljan kupac 🙂
Baš zbog toga što je svakodnevno neophodan, a i iz želje da uvek bude dopadljiv, najčešće izrađivan escajg je onaj od hromiranig čelika, jer je čvrst, kvalitetan, otporan na permanentnu upotrebu i habanje, a zahtevan za izradu prema nacrtima dizajnerskih bravura i prilično jeftin. Dok je telo escajga uvek izrađeno od metala, drške mogu biti i od metala, ali i od drveta, keramike, poludragog kamenja, pa čak i od plastike.
Na prvi pogled nedovoljno privlačan predmet da bi probudio maštu, escajg je upravo zbog svoje jedinstveno upotrebne funkcije inspirativan mnogim dizajnerima. „Champleve“ tehnikom umetničkog emajliranja, u kojoj su polja u koja će se utiskivati emajl udubljena u metalnu podlogu, nastao je escajg „Talisman“ na čije su se drške lemile dekorativne linije od srebra, a onda se kineski lak postavljao u nastale „pregrade“. Tokom pečenja količina laka se smanjuje tako da se pregrade neprestano dopunjavaju, čak do 16 puta, da bi i lakirani i srebrni delovi drške bili u istom nivou. U ponudi je preko 60 boja laka, kao i više mogućnosti personalizacije escajga, tako da će se sigurno pronaći kombinacija koja će zadovoljiti i najzahtevnije klijente.
Ova godina promoviše escajge u PVD, Vintage, Antique i Satin završnoj obradi.
Izraz PVD akronim za fizičko taloženje (Physical Vapour Deposition) predstavlja poseban tretman za bojenje koji daje proizvodima od hromiranog čelika dragocene zlatne, crne ili bakarne nijanse. PVD je dobijen taloženjem kroz isparavanja metalnih čestica u vakuum komori. Nakon niza ispiranja i prečišćavanja ultrazvučnim sistemom, proizvodi se stavljaju u zapečaćenu vakuum komoru i podvrgavaju se tretmanu. Faza bojenja odvija se zahvaljujući procesu sublimacije električnih čestica dok različita količina cirkonijum ugljen nitrita generiše zlatnu, crnu, bakarnu i boju šampanjca.
Specifičnost Vintage završne obrade je u originalnom izgledu površine escajga, kao da nikakve finalne obrade nije ni bilo. Gotov proizvod deluje kao poluproizvod, kao nešto nedovršeno ili potpuno pohabano. Ova obrada je rezultat određenog mehaničkog postupka kada se escajg od hromiranog čelika stavlja u bubanj mašine, odnosno poseban rezervoar koji sadrži reciklirano plastično kamenje koje zajedno sa escajgom kruži do 1500 obrtaja u minuti, što daje posebnu obradu, odnosno finiš, proizvodima.
Specifičnost Antique obrade karakteriše prijatan dodir teksture i originalne mat površine hromiranog čelika. Ova završna obrada rezultat je posebne „shot blasting“ tehnike – tehnike “gađanja“, kada se escajg stavlja u posebne mašine koje sadrže kompresor koji pod pritiskom od 7 bara „gađa“ escajg specifičnim industrijskim peskom napravljenim od mikro porcelanskih čestica.
Satin, koji se razlikuje od ostalih finiša, daje escajzima prijatni blagi mat izgled zadržavajući mekanu, glatku površinu. Ovaj finiš deluje na spoljnu stranu proizvoda, sa tanjim peskiranjem nego kod modela sa Antique finišom. Metod je kompletno ručni i sastoji se u „brisanju“ predmeta posebnim abrazivnim četkama koje daju proizvodima delikatnu providnost.
Ovaj izuzetno popularan trend u novim tehnikama završne obrade, a dizajnerski usmeren na vraćanje „starim“ escajzima, priboru koji odoleva zubu vremena, koji je prekriven vekovnom patinom, savršeno je uklopiv i sa porcelanom tradicionalnog dekora, sa jednostavnim, pročišćenim, belim tanjirima, ali i sa jarkim koloritima ili dizajnerskim kerefekama.
Pošto se escajgom moramo svakodnevno služiti pokušajmo da u njemu pronađemo savršeni sklad i lepotu koja će nam svaki obed činiti prijatnijim. Mislimo na njegov dizajn, jer on predstavlja refleksiju estetske filozofije i njenu evoluciju, izlog dinamične modernosti koji oživljava obrok ili sto do tačke gde komadi postaju tema razgovora. Odaberimo komade koji su osvetljeni novom perspektivom, inspirisani slobodom i smelošću i koji donose novu dimenziju življenja, koji su uglađeni, individulani, neočekivani i senzualni, koji će obeležiti našu eru i opisati našu jedinstvenost.
Odaberimo bezvremene komade escajga koji će se prenositi sa jedne na drugu generaciju, sa ostalom porodičnom srebrninom, čiji je šarm postao suvenir cenjenih uspomena, od formalnih večera i porodičnih ručkova do opuštene klope sa prijateljima. Odaberimo kolekcije koje će oživeti deo nas, naših životnih priča, naših ukusa i vrednosti, nudeći ponovno otkriće stilova, oblika i dekora kojima se vraćamo sa nostalgijom i emocijom.
